Пандемија коронавируса неминовно утиче на све сфере међународних односа, па се тако наставља и „надметање“ Кине и Сједињених Америчких Држава на Пацифику.
Кина, из које је епидемија изазвана коронавирусом кренула, изборила се са епидемијом, док су Сједињене Америчке Државе тренутно на удару овог вируса.
Други носач који се налази на Пацифику, Роналд Реган, тренутно је усидрен у Јапану, где обнавља залихе и нужне поправке.
Током марта, „Азија тајмс“ објавио је да филипински председник Родриго Дутерте жели да прекине споразум који омогућава боравак америчких трупа у тој земљи.
У том тренутку Кинеска народноослободилачка војска била је у приправности да дође на то место.
Кинеска народноослободилачка војска је тада објавила:
“Морнарица је извела борбено оријентисане вежбе у којима су учествовали бродови, подморнице и борбеним авиони у Јужном кинеском мору крајем марта, у месецу у којем су ратни бродови и авиони САД често неовлашћено улазили у те воде. Стручњаци наводе да су вежбе показале да кинеска морнарица може делотворно контролисати и заштитити воде док наставља с јачањем својих борбених способности”.
Ипак, како пише Еурацтив.хр, након избијања епидемије на носачима и догађајима у Јужном кинеском мору, челник Индопацифичког заповедништва америчке војске Филип Дејвидсон у амерички је Конгрес послао захтев за повећање средстава за 20 милијарди долара.
“Стратегије националне и обрамбене сигурности те бројне обавештајне процене разоткриле су обновљену претњу сукоба великих сила. Највећа опасност по САД је ерозија конвенционалних средстава одвраћања. Без тога, Кина и Русија ће се сматрати охрабренима да подузму акције у регији како би наштетили америчким интересима“, преноси Еурацтив.хр
Како се наводи, кинески стратези свесни су хаоса који влада у Белој кући те да су то позитивне околности за брзо пробијање на стратешком плану контроле Јужнокинеског мора. Придобијајући на своју страну Филипине, уз трајно добре односе с Камбоџом, Мианмаром и Лаосом, Пекинг ствара стратешки притисак на Вијетнам, који на подручју Југоисточне Азије постаје кључни амерички савезник. А управо је ових дана кинески ратни брод потопио једну вијетнамску рибарицу. Демонстрација моћи.
САД су у незавидном положају. Јапан је такође погођен заразом, Јужна Кореја своју политику према Кини калибрира односом према Северној Кореји, свом примарном националном интересу. А носачи авиона су усидрени. И државни секретар (в. д.) за морнарицу је дао оставку због скандала са заповедником Рузвелта, којег је окривио да је медијима без одобрења пуштао информације. И сменио, а онда је он морао да оде.
Адмирал Дејвидсон размишља дугорочно, тражи да се поставе бојеви и обавештајни војни састави на острвским круговима Индопацифика и Океаније који би осигурали заштиту САД од могућег кинеског напада. То је тешко замислив сценарио, али спровођење његовог плана, које је врло изгледно, јер је Конгрес томе склон, изазвала би бурне реакције Пекинга. Ако би у Кини дошло до унутрашњим проблема није искључено да Си испуни своју претњу “припајања Тајвана”. Што би имало катастрофалне глобалне последице.
Кина и САД врло вероватно прелазе у фазу ривалства која ће се огледати на свим подручјима посебно ако дође до додатног економског раздвајања, ако Вашингтон потражи неке нове локације за производњу те ослаби опскрбе ланце с Пекингом.
Неки зазивају “кооперативност”, али она ће зависити од унутрашњих односа снага у обе економске силе. Иако Кина тврди како “не жели преузети улогу коју у свету игра САД”, њени потези потиру ту тезу.
Извор: Курир.рс/Euractiv
