Опречна су мишљења о томе како ће се губитак чланства Србије у Европској асоцијацији за обезбеђење квалитета у високом образовању (ЕНQА) одразити на наше високо школство, а кључно је питање студената шта ће бити са дипломама, односно има ли та одлука утицај на њихово признавање.
Национално акредитационо тело (НАТ) саопштило је јуче да то тело више није пуноправан члан ЕНQА и одмах су истакли да „признавање диплома наших високошколских установа ни на који начин није условљено чланством у овом удружењу“. Верују да је одлука донесена првенствено због угрожене независности у њиховом доношењу одлука.
Међутим, одмах по објављивању ове вести отоврило се кључно питање – да ли се губитком чланства у овој Асоцијациј значајно отежава поступак признавања српских диплома у земљама ЕУ, јер је чланство у овој организацији гаранција квалитета високог образовања?
Председник Управног одбора НАТ проф. др Сима Аврамовић истиче за „Блиц“, да ЕНQА недовољну самосталност НАТ-а замера једино у питању другостепеног жалбеног поступка у процесу акредитације који се одвија пред Националним саветом за високо образовање (НСВО).
Кључна замерка што нису независни
– То значи када ми одбијемо захтев за акредитацију неке високошколске установе, та установа може да се жали НСВО. Нас из ЕНQА третирају као независно тело, али замерају што наша одлука у другостепеном поступку одлази на НСВО, чији су чланови директно постављени од стране државе. Утолико сматрају да наша одлуке нису финалне. За све време нашег постојања, дакле годину и по дана, НСВО је само једном преиначио одлуку Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) на другом степену. Дакле, само у једном случају када смо одбацили захтев институције, НСВО је ипак одобрио акредитацију – каже проф. др Аврамовић.
Наглашава да је НАТ пре неколико месеци покренуо поступак за измену Закона о високом образовању који се односи на део о другостепеном одлучивању.
– Та иницијатива наишла је на разумевање Министарства просвете. Но, та процедура сама по себи није брза, као што није једноставно ни одредити какво би то тело представлјало другостепени орган, а да се притом не угрози независност НАТ – каже професор Аврамавић.
Како објашнајва, биће потребе да се нарочито додатно ради на развијању културе квалитета, унутрашњој контроли квалитета у високошколским установама, тематске анализе ће бити стављене у фокус рада НАТ, анализа повратних информација из високошколских установа по окончаном поступку и још неке друге мере које сугерише ЕНQА.
Шта је са нострификацијом диплома
Како тврди професора Аврамовић, губитак чланства у ЕНQА ни на који начин неће утицати или отежати поступак признавања српских диплома у земљама ЕУ.
– Чланство у ЕНQА апсолутно не утиче на валидност диплома једне државе, тако да никаквих последица неће бити. Уосталом, има и држава чланица ЕУ чије агенције нису пуноправни чланови ЕНQА, на пример Чешка, Словачка, Шведска. Признавање диплома врше ЕНИЦ/НАРИЦ центри земалја у којима се врши признавање и ниједна држава притом не тражи чланство у ЕНQА. Страни студенти такође о томе не воде рачуна, већ више гледају рангирање универзитета на листама попут Шангајске. Диплома се не вреднује према землји порекла, већ према престижу универзитета на коме је стечена – истиче професор.
Зашто је онда ЕНQА битна
Како истиче наш саговорник, чланство и ауторитет ЕНQА олакшава националним агенцијама за акредитацију да подижу и подстичу свест у високошколским установама да се морају борити за квалитет због себе самих, а не само да би преживели „тајфун“, како обично доживљају периодичне циклусе акредитације факултета и универзитета од стане националних агенција.
– Србија не губи ништа овом статусном променом, јер КАПК, а потом НАТ као његов правни следбеник, ни до сада нису били пуноправни чланови ЕНQА. Напротив, чини ми се да са овом одлуком добијамо на плану додатне мобилизације и мотивације да се до наредног оцењивања од стране ЕНQА кроз две године уради оно што се није могло стићи у протеклих годину и неколико месеци, колико НАТ постоји и ради – наводи професор Аврамовић.
Проф. Турајлић: Угрожена веродостојност акредитације
С друге стране, професорка Београдског универзитета (БУ) у пензији Србијанка Турајлић тврди за „Блиц“ да ће се губитак чланства одразити на тај начин да „изазива сумњу у веродостојност акредитације“.
Професорка Турајлић: Влада треба да се одрекне могућег утицаја на Комисију и све ће бити у реду
– Свако ко види вашу диплому неће бити сигуран да ли је она акредитована према усаглашеним европским прописима. То је као да имате робу без сертификата- може бити добра, али и не мора. Влада треба да се одрекне могућег утицаја на Комисију и све ће бити у реду – истиче професорка Турајлић.
Према њеним речима, основни проблем је у начину на који се формира Комисија за акредитацију који је стручни орган НАТ-а.
– Није више независан начин на који се бирају чланови Комисије него зависи од власти, односно Владе. То је супротно правилима процедуре акредитације у европској мрежи и самим тим смо изгубили пуноправно чланство у Европској асоцијацији. У време кад је мењан Закон о високом образовању сви добронамерни скретали су пажњу министру и Влади да ће такве измене довести управо до губитка чланства. Међутим, нису желели да нас послушају и ово је природна последица промене Закона – каже професорка Турајлић.
„То није посао Владе нигде у свету“
Некадашњи министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић каже за „Блиц“ да је оваква реакција ЕНQА била нужна и очекивана након доношења Закона о високом образовању из 2017. године.
– Оног тренутка када је високо образовање изгубило самосталност, односно када више није могло да доноси независно одлуке, а према Закону из 2017. године то више не може, било је само питање тренутка када ћемо бити искључени из ЕНQА. У закону пише да Влада именује чланове у управном одбору тела које се бави акредитацијом и то је корен угрожене независности НАТ- истиче Вербић.
Он међутим наглашава да оваква одлука ЕНQА нема везе са квалитетом високог образовања.
– Њих ништа друго не интересује осим да ли је акредитационо тело самостално или овисно од својих одлука. Они су ту да осигурају да је високо образовање у свим земљама чланицама независно у доношењу својих одлука по питању доношења програма, да сами управљају високообразовним институацијама – каже некадашњи министар.
Ипак, како додаје, до законских измена мора да дође.
„Угрожен нам је имиџ“
– Неодрживо је да имамо Закон где се Влада пита какви ће бити програми, који ће бити акредитовани, затим које ће институције бити акредитоване… То није посао Владе нигде у свету – уверава Вербић.
Када је реч о последицама оваквог потеза ЕНQА, Вербић сматра да ће се то највише одразити на слику о нашем образовању.
– Факултети ће и даље радити, то није спорно. Проблем је како нас виде остали и што је сада наш имиџ угрожен. Биће нам теже да будемо у међународним телима која се тичу високог образовања. То су реалне последице, а што се тиче студија, оне се неће мењати – наводи наш саговорник.
Статус придруженог члана
У саопштењу НАТ-а наводи се да ће поступити по свим примедбама у остављеном року од две године, а у међувремену ће у ЕНQА имати статус придруженог члана.
Ректорка Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић сматра да нема бојазни да би дипломе српских студената сада могле бити под знаком питања, јер како каже, нисмо ми једино национално тело за акредитацију које је у придруженом статусу.
– Не верујем да ће бити битне промене. Одлуку ЕНQА треба схватити као озбиљно, али добронамерно усмеравање нашег НАТ ка потпуној независности доношења одлука на свим нивоима одлучивања. Оснаживање НАТ обезбеђује поверење у наше високошколске институције – каже за “Блиц” проф. Поповић.
Верује да је самосталност НАТ био одлучујући проблем при разматрању нашег статуса у ЕНQА.
– Закон о високом образовању из 2017. прописао је успостављање НАТ као независног правног лица по препоруци ЕНQА, пошто стари КАПК то није била. У том смислу је направљен помак, али очигледно не и довољан за очување статуса. Биће неопходна промена дела Закона о високом образовању који се односи на рад НАТ. Морамо показати да је рад НАТ организован тако да ово тело има независност у раду на свим нивоима одлучивања, односно да се акредитација високошколским установама одобрава када су испуњени сви захтевани стандарди и никако другачије – закључује ректорка Поповић.
Извор: Блиц
