Ужасно је. Опасно је. Стварно је. Група људи под капуљачама прилази тамнопутим мушкарцима у околини старе Железничке станице у Београду и даје им памфлете у којима им саопштава да нису добродошли.
Издаје им наређења од колико до колико сати не смеју на улице. Даје себи право да уведе полицијски час. А нису полиција.
Организоване групе под називом „народне патроле“ ових дана пресрећу и прогањају мигранте по Београду претећи им батинама, делећи памфлете са расистичким забранама сличним оним које су имали нацисти за Јевреје у Немачкој.
Они су у петак увече пресретали групе миграната на Зеленом венцу и поделили им претеће памфлете на српском, енглеском и арапском језику на којима је, између осталог, писало:
„Због учесталих болесних напада на српске жене и девојке, забрањено вам је кретање ван мигрантских центара од 22 часа до 6 часова ујутру. И кретање више од три особе у току дана. “
У мом граду. У граду у којем је тим улицама кружила душегупка и гушила невине људе током фашистичке окупације Београда. У граду у којем је подно Зеленог Венца претучен глумац Драган Максимовић јер су „мислили да је Ром“. Хулигани. Безумници. У граду у којем су људи изашли на улице и викали „Боље рат него пакт, боље гроб него роб“.У граду у којем је толико становништва први пут дошло престрављено у приколици трактора избегличке колоне.
Не смеју нам људи у црном регулисати улице, понашање и размишљање. Данас им сметају мигранти, сутра им могу сметати девојчице са предугом косом, дечаци који носе жуто, људи који се не презивају на „ић“. Можете им сметати ви. Постоји разлог зашто се најважнији правни документ зове Устав, јер мора бити брана против самовоље појединаца, посебно појединаца који себе стављају изнад закона. Изнад наше деце.
Полиција ће, кажу, обавестити народно тужилаштво. Бирократија. Није довољно истражити овакву појаву. Морамо истражити своје душе, а након њих своје друштво. Пре него што им неки тип у црном дуксу са капуљачом преко очију приђе, морамо ми да приђемо својој деци. Да им објаснимо. Да понављамо истину о људскости да не бисмо поновили нељудско у историји.
Кажу да су „народна патрола“, је ли. И Хитлер је причао да су „националсоцијалистичка немачка радничка партија“. Само прва четири слова тог назива су крваво исписана у уџбеницима.
Фашизам не почиње коцентрационим логорима. Нацисти се не окупљају одмах у парадама. Болест као и сваки малигнитет неког друштва почиње тихо, готово без симптома. Шири се крвотоком као неки чудан успутни свраб. Човек и не примети, а опака болест га стигне и обори. Деформише. Такав је фашизам.
Зато су потребне редовне контроле и благовремена терапија. Са фашизмом се не сме флертовати. Опасан је и у малим дозама. Толико бринемо због корона вируса, морамо бринути и о оваквим друштвеним заразама, напокон, фашизам се теже лечи и однео је много више људских живота.
Извор: Блиц
