На интернету се појавило писмо жене која тврди да је љубавница многим мушкарцима у једном крагујевачком селу.
„Прво сам у аферу кренула са једним често је долазио к мени по оно што није имао код куће и радо сам му пружала с обзиром да сам млада и слободна.“
Бојим се само ако њихове жене сазнају, свесна сам да ће ми доћи главе али не могу им одолети.
Прво сам у аферу кренула са једним често је долазио к мени по оно што није имао код куће и радо сам му пружала с обзиром да сам млада и слободна. Разгласио је по селу осталим мушкарцима и ускоро су се сви заинтересовали за мене, и почели долазити ко је како успео.
Тешка срца сам их у почетку одбијала али сам касније схватила, па зашто им не бих помогла и удовољила када њихове жене неће.
И тако сваки дан долази по пар њих у различита времена, не могу све од једном узети. Има старијих и млађих, најбољи су ми они у средини. Поред њих се осећам као краљица целог тог села и мислим да ми ни једна од тих жена није равна нити ће икад бити. Они сви радо долазе код мене чак ме и награђују, неки ми дају новац па неки сувих кобасица, шункице и тако. Има оних који ми донесу свежи сир и павлаку.
Стварно ми је лепо са њима и уживам им пружати велико задовољство јер сам сигурна да боље од мене нема – тако ми и они говоре.
Има једна једина ствар које се ја бојим. То је што ће бити ако оне сазнају за то, њихове жене? Неке од њих знам лично и знам какве су вештице и гадуре. Нисам ништа тренирала да имам шансу да се борим са њима. Знам да ће то кад тад изаћ ван јер че се неко одати, јер су и мушкарци бабе трачаре као и жене. Сигурна сам да ће све доћи по мене и обесити ме на стуб срама. Мораћу неко склониште направити за сваки случај ако се сазна, да се имам где склонити док их љутња не прође.
Ја им нисам крива што су неспособне да брину о својим мужевима“ – закључује ова анонимна „љубавница“.
Извор: Екиугославија
