Амерички званичници саопштили су сенатору Бернију Сандерсу да Русија покушава да помогне његову председничку кампању као део напора да се умеша у демократско такмичење, о чему је обавештен и амерички председник Доналд Трамп, пренео је „Вашингтон пост“.
Није поменуто о каквом облику помоћи се ради, али током прошле изборне кампање 2016. године Руси су на друштвеним мрежама подржали Сандерсову кампању на демократским предизборима како би нашкодили Хилари Клинтон, а када је она ипак постала демократски кандидат, из истог разлога су подржали Трампа и допринели његовој победи.
Чим је ова информација одјекнула у медијима, Сандерс је Русији упутио оштру поруку.
Искрено, није ме брига кога Владимир Путин жели да види као председника. Моја порука је јасна: Не мешајте се у америчке изборе и као председник побринућу се да тако буде. Русија је током 2016. користила пропаганду путем интернета за стварање подела у нашој земљи и колико сам схватио, они то чине поново 2020. Неке ствари на Интернету, приписане нашој кампањи, можда не долазе од правих присталица – рекао је сенатор.
Како је додао, за разлику од Трампа,он Путина не сматра добрим пријатељем, напротив.
– Он је аутократски разбојник који покушава уништити демократију и срушити противнике у Русији. Будимо јасни, Руси желе да поткопају америчку демократију раздвајајући нас, и за разлику од актуелног председника, чврсто се противим таквим напорима и било којој страној сили која жели да се меша у наше изборе – рекао је.
Сандерс је у прошлости често упозоравао на претњу страног уплитања у америчке изборе и критиковао Трампа да није учинио довољно да га заустави.
На брифингу иза затворених врата прошле недеље, амерички обавештајци рекли су члановима Одбора за обавештајна питања у Представничком дому да се Русија поново меша у америчку политику пред новембарске изборе, као што је радила и 2016.
Кремљ, као и до сада, негира ове наводе.
Сенка над кампањом
Име Владимира Путина већ се као сенка надвија над кампањом за америчке председничке изборе у новембру 2020. године. Забринутост збор руске агресије у иностранству и могуће уплитање у изборе начинили су од руског председника горуће питање, а од кандидата се очекује да за њега имају спремно решење.
Уобичајена стратегија у америчкој спољној политици је да је потребна војна конкуренција како би се обуздао Путин и заокружила руска сфера утицаја. На пример, Америка помаже Украјини и њеном народу да се боре против Русије, али то сами не чине.
Управо у том контесту растућа популарност Сандерса ствара страх међу демократским естаблишментом. Сандерс је дуго био водећи заговорник војне суздржаности и води кампању на обећањима „одговорне спољне политике“ и „крају америчког бесконачног рата“.
Упркос томе што сенатор из говора у говор прозива Путинов „криминални ауторитаризам“, полако се развио наратив да би његова победа заправо била поклон Кремљу.
Међутим, према оцени „Гардијана“, већина заговорника војне конкуренције у основи погрешно схвата природу власти у Кремљу, а то неразумевање је и довело до тога да Америка непрестано подбацује у покушајима да обузда Путина.
Сандерсова идеја спољне политике управо показује како америчка влада може да искористи домаћу реформу као стратегију за поткопавање Путинове ауторитарне агресије у иностранству.
Рушење три стуба Путинове моћи
Да би ова стратегија имала смисла, потребно је именовати три стуба на којима почива Путинов режим – огромне природне резерве нафте и гаса које Русији доносе велике приходе и политичку лојалност, корупција која јавни новац даје верним олигарсима, а који наставља да циркулише ван граница Русије, и на крају пропаганда, односно, потпиривање сукоба у иностранству како би се подстакла националистичка лојалност код куће.
Америчка спољна политика протеклих година подупире ове стубове уместо да их руши. Барак Обама је, на пример, водио трку у „наоружању“ фосилним горивом против Русије, што је само продубило глобалне потребе за њима, док је за време његовог мандата новац руских олигарха преплавио земљу.
Сандерс насупрот томе жели да да сруши сва три стуба у темељу.
Уместо да продубљује америчку зависност од руског гаса, он промовише „Греен неw деал“ са подршком зеленој транзицији и изван америчких граница. Када амерички савезници широм света смање потребе за гасом, смањиће се и Путинова геополитичка полуга.
Уместо да игнорише нелегални финансијски систем, Сандерс заговара програм „корпоративне одговорности“ за гашење пореских уточишта и строго регулисање банака које су омогућиле прилив новца од светских клептократа, односно политичких моћника који узимају новац из ресурса сопствених земаља.
И коначно, Сандерс избегава хладноратовску реторику о „злим Русима“ која повећава Путинов легитимет код куће.
Укратко, Сандерс се удаљава од старе парадигме спољне политике са јасним разграничењем између „домаћег“ и „иностраног“ и апелује на уједињени национални интерес. Његова мета је глобална архитектура клептократије, а како би поразио државне корупције гради везе са друштвеним покретима широм света који би могли да му буду савезници.
Стога није изненађење што они који разумеју Путинов систем, попут лидера руске опозиције Алексеја Наваљнија, сада навијају за Сандерса. Само поткопавањем таквог система, а не такмичењем са њим, моће се ослабити Путинов ауторитарни стисак.
Извор: Курир.рс/Блиц/Јована Радовановић
