Албанци са југа централне Србије нису тема разговора у Бриселу и чињеница да су усвојили „Политичку декларацију“ којом траже да буду укључени у дијалог Београда и Приштине више је политичке природе због предстојећег избора за национални Савет Албанаца, каже Зоран Станковић, председник Координациног тела Владе Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа
– Међународна заједница је јасно и гласно рекла – општине Прешево, Бујановац и Медвеђа ни у једном тренутку нису тема за разговор у Бриселу и то је децидирано и јасно речено. Према томе, не видим шта је тај рецприроцитет, ко га тражи и зашто га тражи – рекао је Станковић новинарима.
Скупштина албанских одборника из три општине југа централне Србије, усвојила је данас „Политичку декларацију“, којом тражи од привремених косовских институција и власти у Београду да у дијалог о нормализацији односа буде укључен и, како кажу, политички статус Албанаца из Бујановца, Прешева и Медвеђе, територије коју они називају „Прешевска долина“.
То решење они виде као примену, како кажу, принципа реципроцитета су односу на права Срба на северу „Републике Косово“, стоји, између осталог, у том документу.
Станковић је истакао да је прошле године имао разговоре са одлазећим и новоизбраним односно садашњим председником Албаније приликом њиховог боравка у Прешеву и да су они, као и премијер Албаније Еди Рама, у присуству Албанаца са простора три општине на југу централне Србије, јасно рекли да све проблеме које локални Албанци у тим општинама имају морају да решавају у оквиру органа Србије.
– То је место где они треба да решавају све своје проблеме. Све друго је ван закона и институција система и није прихватљиво ни са њихове стране – нагласио је Станковић.
Каже да та декларација представља наставак њиховог доношења декларација подсетивши да је прва донета 2006, па 2013. и сада 2018. године.
– У тој декларацији има ствари које ћемо анализирати, али има много неприхватљивих ствари које се заснивају на општој процени које не садрже истину.
Како је рекао Станковић, та декларација можда користи некоме у предизборним активностима пошто је избор за Национални савет Албанаца 4. новембра и с обзиром на неке друге политичке поене.
– Али, то није наше да се о отме изјашњавамо, с обзиром на улогу Координационог тела – казао је Станковић.
Како је рекао, најбитније је да они поштују законе Србије и у практичном животу да их примењују, а ти говори и декларације су политичке природе.
Говорећи о општим проценама у декларацији које нису истините, Станковић је као пример навео део у коме се „говори о питањима везаним за преузимање одговорности власти из Приштине да заступају Албанце из општина Прешево, Бујановац и Медвеђа“.
– Морам да кажем да је у доношењу закона у Србији учествовао легално избрани представник Албанаца са територије Прешева и да је имао пуно право гласа у доношењу закона. Сада он мора да каже шта је то што је он предлагао као представник законодавне власти у Скупстини Србије, шта је од тога усвојено, а шта не. Ми то немамо, он једноставно прича једно, ради друго, а понаша се на неки трећи начин. То није прихватљиво, али то је нека реалност коју ми трпимо већ годинама.
Станковић, такође, каже када су у питању неки закони који се примењују као што су закони о споменицима или као закон који је донет пре месец дана да његова примена још није ни почела и да ниједан споменик није уклоњен, а да се већ прича о томе како се уклањају споменици, скрнаве гробља и томе слично.
– Према томе, ајде да говоримо о ономе што је реалност на терену и ономе што је интерес Албанаца на том простору – навео је он.
Када су у питању уџбеници о којима они стално говоре, истиче Станковић, зашто у протекле три и по године претходном руководство националног савета Албанаца није предложио ниједан нови уџбеник на албанском језику нити је он донет да се употребљава у настави за учесње ученика који школу похађају на албанском језику.
– Зашто од фебруара 2018. ново руководство Националног савета Албанаца није ни на један начин договор који је постигнут у Министарсатву просвете реализовало и шта предлажу они да се од 36 уџбеника и осам учила са обележјима националне културе Албанаца, које је потписао претходни председник Националног савета Албанаца, стави у процедуру с обзиром да су средства за превод и штампање тих уџбеника обезбеђена и чекају у буџету Србије – пита Станковић.
Напомиње да се од Албанаца у претходне три и по године само тражило да обезбеде преводиоца за уџбенике и пита зашто га нису предложили.
Станковић каже да није никакав проблем да се примењује све оно што албанска национална мањина захтева за себе, уколико је то садржано у Уставу и законима Србије, као и у деларацијама које регулишу положај националних мањина, а које су усвојене у Скупштини Србије.
– Не знам шта Срби на КиМ имају, пошто многе ствари нису регулисане, али Албанци који живе на територији Прешева, Бујановца и Медвеђе, имају сва права предвиђена Уставом и законима ове земље и конвенцијама које регулишу права нациналних мањина у Србији – закључио је Станковић.
Извор: Тањуг
