Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен рођењу Светог Јована Претече и Крститеља – Ивањдан.
Јован се назива Крститељем, јер је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа, као и Претечом, јер је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање.
Овај светитељ рођен је од старијих родитеља – оца, свештеника Захарија и мајке Јелисавете, Богородичине рођаке.
Када је Јелисавета остала трудна, Захарије је занемео. Када се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име детета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.
Као млад Јован је отишао у пустињу где се хранио корењем и дивљим медом. У проповедима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима.
Он је крштавао људе у реци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим „иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем“.
Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод.
Десна рука Јована Крститеља, којом је крстио Господа, чува се као највећа реликвија, уз део Часног крста и мошти светог Петра Цетињског, у Цетињском манастиру.
Свети Јован Претеча и Крститељ једна је од најчешћих крсних слава у нашем народу. Данашњи велики празник слави се и као дан кумстава и побратимстава. У нашем народу и данас се кумство изузетно цени поштује и често се каже: „Бог на небу, кум на земљи“.
Ивањдан прате различити обичаји. Један од њих је и плетење венчића од пољског биља и цвећа, којим се ките капије. Венчићи се чувају до наредног Ивањдана, а биље се користи и у исхрани због благотворног утицаја.
Венцима од ивањског цвећа показује се да је природа у развоју дошла до своје највише тачке – средине лета и да се тиме овенчала.
Многи обичаји имају у себи и „магијски циљ“. Ивањдан као и Ђурђевдан, првенствено су празници који славе врачаре и оне не пропуштају своју прилику да тада, у ноћима магије направе своје обреде и чарања.
Сеоске врачаре на овај дан беру разно биље. Убраних травки мора бити тачно 77 и још једна, али само пола неке биљке. Она служи бајалицама за лечење непознате болести, она која нема име. Сматра се да ноћ уочи Ивањдана има необично јаку моћ, нарочито исцелитељску, која са првим зрацима излазећег Сунца нестане.
У Тимочкој крајини, чим сване Ивањдан, људи одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбедили добро здравље током целе године.
Постоји и веровање да се на тај дан може видети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме у последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик
Извор: Ало.рс
