Љиљана Петровић (Брод, 1939) бивша је југословенска и садашња српска певачица из Новог Сада, прва представница Југославије на песми Евровизије 1961. године у Кану са песмом Јоже Прившека и Мирослава Антића са којом је са девет поена освојила осмо место.
Љиљана је у лето 1960. певала на Малом Лошињу, где ју је запазио директор Југотона. Понудио јој је снимање плоче у Љубљани, где је чуо Јоже Прившек и понудио јој своју песму, са којом је наступила на Евровизији. До тада анонимна певачица из Новог Сада, избија у врх домаће забавне музике, наступала је на бројним домаћим фестивалима, али никада није била победник, мада увек медју првима.
Крајем седамдесетих година, лагано се повукла са естраде. Њена „лична карта“ остала је песма Јована Адамова са којом је учествовала на Опатији 1966. године „Нека то не буде у пролеће“. Од 1989. године Љиљана пише хаику поезију, 1991. објавила је књигу, а касније је почела да компонује музику на хаику стихове, по чему је јединствена. Рођена је 1939. године у Босанском Броду, и до данас живела у Новом Саду.
Извор: Курир.рс/К.Ђ/РТВ/Србија јавља
