Факултетске дипломе српских универзитета могле би да постану само безвредно парче папира, које нема никакву вредност било где у свету и нико ко је завршио неки факултет у нашој земљи не би могао да ради било где.
Ово је, нажалост, претећа реалност, а за све је крив досад можда и највећи скандал у српском образовању, који су режирале две жене – Неда Бокан и Верка Јовановић, пише Српски телеграф.
Најгори сценарио веома лако би могао да се догоди с обзиром на то да смо под надзором Европске асоцијација за обезбеђивање квалитета високог образовања (ЕНQА) због два кардинална пропуста приликом акредитације високошколских установа у Србији, а оба се, нимало случајно, односе на универзитет Сингидунум.
У овом деликатном тренутку за српско високо школство, док се чека одлука ЕНQА, Комисију за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), која је део Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању (НАТ), потреса скандал великих размера.
Како тврде саговорници Српског телеграфа, а све се јасно и недвосмислено види и по документацији, Неда Бокан, доскорашња председница КАПК, и чланица ове комисије Верка Јовановић грубо су прекршиле етички кодекс и омогућиле да Јовановићева, иако запослена на Сингидунуму, буде известилац у процесу акредитације овог универзитета, а затим и предложи чланове рецензентске комисије за Сингидунум. То је такав сукоб интереса и толико кршење правила да Србија тешко може проћи некажњено, поручују саговорници добро упућени у целу причу.
Њих две тако су омогућиле експресну акредитацију студијских програма Животна средина и одрживи развој основних и мастер студија Сингидунума, где као професор ради Јовановићева.
Прописи, с друге стране, јасно кажу да члан комисије за акредитацију не може да учествује у поступку акредитације установе или студијског програма на универзитету на којем је запослен или на други начин радно ангажован.
Српски телеграф добио је професорку Бокан, али није било одговора на конкретна питања.
– Ја нисам председник комисије од јула прошле године, а оставку сам дала из личних разлога. Не могу да говорим о раду комисије и молим вас да се за све информације обратите КАПК званичним путем. Немам званична овлашћења да било шта коментаришем – рекла је Боканова.
Њена колегиница из комисије Верка Јовановић, која је у оба поменута случаја, а све се дешавало пре оставке Боканове, била је у директном сукобу интереса. Она, међутим, то негира, мада је у том негирању практично потврдила шта се десило.
– То није тачно. Чланове рецензентске комисије никада не предлаже појединац, већ поткомисија за област за коју се именује рецензент. Ја сам координатор поткомисије природно-математичког поља, нисам ни Сингидунум ни Београдски универзитет нити било који други. Као координаторка, ја сам у обавези да читам све извештаје, док приликом избора рецензентске комисије на седницима само читам имена и не предлажем ништа – тврди професорка Јовановић иако се из записника са седница све јасно види.
На питања послата Министарству просвете, НАТ и Сингидунуму јуче нисмо добили одговор.
Шта је ЕНQА и зашто је важна
Европска организација за обезбеђивање квалитета високог образовања (ЕНQА) кровна је организација надлежних тела за акредитацију високошколских установа у ЕУ. У Србији да би неки факултет или висока школа радили, треба јој акредитација која је доказ о испуњености услова и прописа наше држава. Да би српске дипломе важиле у ЕУ, потребно је да Србија има акредитацију ЕНQА, а сада нам прети да останемо без ње.
Акредитација преко Неде и Верке (хронолошки)
1. Предаја докумената Министарству просвете
2. Министарство прегледа документацију и прослеђује НАТ без датума у званичним документима када се ово догодило
3. НАТ одређује рецензентску комисију на седници КАПК, у овом случају на предлог Јовановићеве, иначе запослене на Сингидунуму,
4. Директор НАТ именује рецензентску комисију
5. Рецензентска комисија заказује посету Сингидунуму, обилази универзитет и саставља извештај
6. Извештај се прослеђује Сингидунуму како би дао коментар
7. Извештај се прослеђује известиоцу Верки Јовановић
8. Верка Јовановић јавља НАТ да је извештај добар и да се направи одлука о акредитацији
9. Гласање на КАПК о одлуци за давање акредитације
10. Директорка потписује уверење о акредитацији
Извор: Српски телеграф/Ало.рс
