Претходна година ће свакако остати запамћена по једном рекорду, а то је чињеница да је 2019. била најтоплија година икада у нашој земљи. А ако је судити према предвиђањима стручњака, пред Србијом је апокалиптични сценарио – у будућности нам прете екстремне температуре, суше, шумски пожари, али и поплаве и олује.
Главни „кривац“ су климатске промене са којима се суочава цела планета која се константно загрева, а у последњих 100 година то загревање глобално износи један степен, док је на Балкану ситуација још гора.
Србија „топлија“ од глобалног просека
Наш регион се загрева брже од онога што представља глобални просек, те смо и сада „топлији“ за нешто више од једног степена, па то износи 1,2 -1,3 степена. Идеја је да се планета у целости не загрева више од управо тог једног степена, а то, истиче Владимир Ђурђевић, један од водећих српских климатолога, ванредни професор и истраживач на Физичком факултету, Институт за метеорологију, највише зависи од тога колико ћемо у будућности користити фосилна горива.
– У будућности ће се наставити са коришћењем фосилних горива и емисијом угљен-диоксида у атмосфери. Планетарно настављамо да се загревамо, па ће самим тим и Србија да постаје топлија, тако да можемо очекивати и године које ће бити топлије од 2019. У најбољем случају, уколико се испуни Париски договор који је међународни договор о заустављању глобалног загревања на граници од два степена, планета ће се загрејати за још 1 степен – каже Ђурђевић.
За имплементацију овог споразума, тачније престанак коришћења фосилних горива, потребно је 30-40 година, али уколико се и после тога настави са њиховим коришћењем, Ђурђевић каже да ће планета наставити да се загрева и да до краја овог века можемо очекивати да ће температура порасти за чак 4 степена.
Америчке агенције НАСА и НОАА међу онима су које већ дуже време упозоравају да нам предстоје све израженије климатске промене. На пример, након што је стигло саопштење да је последња деценија била најврелија икад измерена на Земљи, а протекла година била друга најтоплија, научници су напоменули да не виде краја тренду обарања ових рекорда.
– Ако мислите да сте чули ову причу и пре, још ништа нисте видели – рекао је Гевин Шмит, директор Института за свемирска истраживања Годард америчке свемирске агенције НАСА.
Екстремне природне катастрофе
Ђурђевић је такође напоменуо да су пред нама, уколико не дође до драстичних промена, све топлије године.
– Ако температура порасте за четири степена, ако дође до таквог сценарија, оно што сада видимо као климатске промене биће благо у односу на промене које можемо очекивати у будућности. Ово је само увод у оно што се може да се очекује у случају да се планета толико загреје – напомиње Ђурђевић.
Како каже, последице ће бити снажне и представљају глобалну опасност.
– Загревање од 4 степена може донети значајно веће ризике по питању екстремних топлотних таласа, затим екстремних падавина, олуја, пољопривредне производње, доступности воде, шумских пожара, поплава и то свакако представља опасност за целу планету, па тако и за Србију – објашњава Ђурђевић.
Утицај на пољопривреду
Климатске промене које се, дакле, већ увелико дешавају, а могу постати и интензивније, што се наше земље тиче свакако ће утицати и на пољопривреду, али како се промене не дешавају толико брзо, прилагођавање је оно на шта сви треба да се припремимо.
– Чак и ако се планета угреје за 4 степена и даље код нас неће бити толико топло да би, на пример, банане могле да расту, то је ипак сувише драстично и неће се десити. Оно што можемо очекивати јесте да ће у пољопривреди доћи до трансформације у смислу производње и тога шта се производи и на који начин. Већ сад пољопривредници примећују да се неке ствари одвијају другачије у самој пољопривредној производњи у односу на раније и на неки начин морају да се прилагоде томе – објашњава Ђурђевић.
Као пример навео је периоде сетве или жетве јер, како каже, пољопривредници су сигурно приметили разлике у виду начина примене одређених агротехничких мера и слично.
Загађење ваздуха
Ваздух у Србији је изузетно загађен у последње време, те се свакако намеће питање да ли климатске промене имају неки утицај на погоршање квалитета. Најзначајнија веза између климатских промена и загађења ваздуха је та што је узрок и једном и другом исти – коришћење фосилних горива.
– Када сагорева угаљ, ослобађа се велика количина угљен-диоксида. Он не доприноси томе да ваздух буде загађен, али доприноси томе да се нарушава ефекат стаклене баште и томе да планета постаје све топлија и топлија – наглашава Ђурђевић.
Уколико би се испунио Париски споразум и фосилна горива престала да се користе, квалитет ваздуха би се драстично поправио свуда, па и у Србији.
– Има великих бенефита престанка коришћења фосилних горива, поред чињенице да би климатске промене биле заустављене. Наиме, када је ваздух лошег квалитета као сада код нас, томе доприносе и метеоролошки услови који могу да нам покажу да је код нас ваздух изузетно загађен – објашњава Ђурђевић.
Како каже, то су временски услови са мање ветра, са пољем високог притиска и температурним инверзијама.
– Не може нико то да тврди са сигурношћу, али неке прелиминарне анализе показују да би такве временске појаве у будућности могле да буду чешће и да потенцијално трају дуже. Рецимо, ако су трајале 2-3 дана, у будућности могу потенцијално трајати 5-6 дана – објашњава Ђурђевић.
Све топлије године и температурни екстреми
Услед чињенице да се наша планета налази у процесу глобалног отопљавања који је део климатских промена и чиниоци који томе доприносе утичу на то да имамо и неуобичајене температурне екстреме.
– Разлог зашто се климатске промене дешавају је тај што људи емитују сваке године све више гасова са ефектом стаклене баште, а посебно угљен-диоксида, па се планета загрева због његове повећане концентрације у атмосфери која долази из људских активности. Последњих 100 година то загревање износи један степен. На „топлијој“ планети за очекивати је да ће се чешће дешавати топли него хладни екстреми – каже Ђурђевић.
Он наглашава да је претходна година управо последица тога што се налазимо у процесу глобалног загревања, а треба да очекујемо да ће године у будућности бити све топлије и топлије.
Најтоплија година
Подсетимо, претходна година ће остати запамћена по рекордној температури која је икада забележена у нашој земљи. Рекорд важи за период од 1951. године, односно откако се систематски прати време код нас, а прошла је најтоплија година у Београду још од 1888. када су почела прва мерења температуре у престоници.
– Прошла година је била најтоплија зато што смо имали неколико изузетно топлих месеци. Осим тога, јесен за нама је била најтоплија откад постоје мерења у Србији, тако да је највећи допринос томе да 2019. година буде најтоплија до сада управо та изузетно топла јесен – објашњава Ђурђевић.
Раније прогнозирано да ће доћи до захлађења
Иако је до недавно било речи о томе да ћемо у наредних 30 година искусити пад температуре и да ће доћи до захлађења, наш саговорник тврди да то никако не може да се догоди и да је ситуација у потпуности другачија.
– Природна варијабилност климе поништена је тренутним климатским променама и то што је у прошлости изазивало блага или веома мала захлађења више се не дешава. Самим тим, у будућности не можемо да очекујемо да ћемо због те природне варијабилности да уђемо у период који је хладнији. Једино што можемо да очекујемо је да ће температура расти – наводи Ђурђевић и напомиње да ће у наредних 30-40 година доћи до сигурног пораста за 1 степен.
Извор: Блиц
