Влада данас званично формира радно тело које би требало да реши проблем аеро-загађења у нашој земљи.
Радно тело Владе, које ће покушати да донесе конкретна решења како би се смањило аеро-згађење у земљи, биће формирано данас, а први састанак очекује се већ у понедељак. Следеће недеље изаћи ћемо са конкретним стварима које ће бити урађене – краткорочним и дугорочним.
Ово је потврдио министар животне средине Горан Триван. Он је додао да ће чланови комисије бити готово сви они који су учествовали и на ванредном састанку у среду са премијерком Аном Брнабић.
– Краткорочне мере не могу да реше питање индустрије, која је и највећи загађивач, иако је само ЕПС последњих година уложио 500 милиона евра у екологију – нагласио је Триван. – Тешко је, међутим, прецизно рећи колико је потребно новца да се санира загађење. Загађивачи су и градске топлане, индивидуална ложишта и саобраћај. Постоје процене, али не и прецизни подаци у ком проценту ко загађује.
Да би изашла на крај са енормним загађењем, Влада је најавила опсежне мере, од којих су неке револуционарне за наше прилике, попут субвенција за куповину електричних аутомобила или замене неких енергената биомасом. Ту су и убрзана гасификација, усмеравање на пелет уместо угља и лож-уља, ригорозна техничка контрола возила, замена филтера на термоелектранама, појачано пошумљавање… Ресорно министарство инсистира и на забрани увоза аутомобила „евро 3“ и гашењу индивидуалних котларница. Не постоји прецизна рачуница, али се процењује да су за чистији ваздух потребне милијарде динара.
У најновијем извештају Министарства о стању животне средине за 2018. годину наводи се да су главни аеро-загађивачи суспендоване честице (прашина, дим, смог), које учествују у загађењу чак 77 одсто, као и оксид-сумпор и оксид-азот. Они потичу из термоенергетских постројења, саобраћаја, прехрамбене, хемијске и минералне индустрије.
Удео емисије ПМ10 највећи је код топлана снаге мање од 50 МW и индивидуалног грејања (око 56,3 одсто), док је проценат загађења из индустрије 13,4 одсто. Дневна гранична вредност је 50 нанограма по метру кубном, а прекорачења су забележена на свим мерним станицама у Србији. Ситуација је посебно критична зими. Закон дозвољава током године 35 дана прекорачења, док у више градова оно премашује 100 дана годишње!
Алармантан је и податак о повећању азот-диоксида изнад дневне граничне вредности 2018, у Београду, чак 19 дана, и Ужицу – 11. Овај гас је толико опасан да није дозвољено прекорачење ни један једини дан.
Што се тиче тешких метала, који су махом резултат сагоревања горива, пад концентрације у ваздуху се бележи у првој половини деведесетих, али после тога следи опет раст.
У току 2018. на нивоу целе државе за заштиту животне средине издвојено је око 0,3 одсто БДП. Као један од економских инструмената заштите апострофирају се накнаде које плаћају потенцијални загађивачи, а које су у 2018. износиле око 14 милијарди динара. Од тога, накнаде од емисија сумпор-диоксида, азот-диоксида, прашкастих материја и одложеног отпада износиле су око шест милијарди динара.
Готово све маске нестале су са рафова апотека од кад је повећано аерозагађење, а грађани су почели да их купују и у фарбарама. Многи ће се зато разочарати када чују да код опасних ПМ2.5 честица помажу само нано-маске, каже пулмолог Татјана Радосављевић:
– Маске израђене помоћу нанотехнологије, од папира или платна, могу да зауставе не само токсичне честице из ваздуха, већ и вирусе. Проблем је што их тренутно нема на нашем тржишту, па их већина набавља преко интернета. Ова врста куповине носи ризик, јер се никада не зна какав је квалитет.
ПМ2.5 честице су веома ситне, продиру директно у плућа и могу да их оштете, а затим одлазе даље у крвоток. Зато хируршке маске и шалови, по речима др Радосављевић, не пружају никакву заштиту. Исто важи и за маске намењене молерима и фарбарима.И. К.
ЕВРОПСКА ЕНЕРГЕТСКА ЗАЈЕДНИЦА ПОКРЕНУЛА ПОСТУПАК ПРОТИВ СРБИЈЕ
Секретаријат Европске енергетске заједнице је у среду покренуо поступак против Србије за решавање спора због непотпуне примене Директиве ЕУ о великим ложиштима којом се смањује емитовање загађујућих материја и неусвајања Националног плана за смањење емисија (НЕРП). У уводном писму упућеном нашој земљи истиче се да је Секретаријат одобрио нацрт НЕРП који му је Србија доставила још 2016. године и да је последњих година позивао надлежне у нашој земљи на његово усвајање. Указује се да је од 16 великих постројења, девет обухваћено процедуром за решавање спора. За свако ложиште, како се наводи, мора да буде примењено једно од два могућа решења – поштовање граничних вредости емисија четири врсте загађујућих материја, које прописује Директива, или примена НЕРП.
У Министарству рударства и енергетике кажу да поштују све што је прописано Националним планом за смањење емисија:
– Одговорно тврдимо да ЕПС и остале енергетске компаније апсолутно поступају у складу са мерама које су предвиђене НЕРП и да спроводе пројекте из тог плана. НЕРП је усаглашен између Министарства рударства и енергетике, Министарства заштите животне средине и свих компанија које послују у енергетском сектору Србије.
Мирко Поповић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину наглашава да је, на основу података Агенције за заштиту животне средине, утвђено да нису поштоване вредности емитовања загађујућих материја које је Србија предвидела НЕРП.
– Највећи проблем је са сумпор-диоксидом чија је емисија из термоелектрана шест пута већа од оних наведених у НЕРП – каже за наш лист Поповић. – Максимална дозвољена вредност за 2018. годину је била 51.800 тона, а емитовано је 336.000 тона. Е. Б. Т.
Извор: Новости/srbijadanas.com
