Вест о Панчевцу Ненаду Пауновићу (33) којем се током великих празника на челу појављује крст који крвари обишла је готово цео регион, а с тим у вези одлучили смо да проверимо колико је, медицински гледано, могуће да се такве ране заиста појаве на телу.
Ненад тврди да му се ово дешава већ десет година, од када је био кум на крштењу друга.
Како се заправо појављују стигмате на људском телу или је реч само о фалсификатима?
Историја стигмата је превише дуга, али све време изазива многобројне спорове.
Многи би рекли да је реч о ранама које верници сами себи наносе, а неки би рекли да је могућ божански знак.
Стигмате су ране које се отварају на телима људи попут Христових рана. Појављују се у виду крвавих мрља на длановима или на ручним зглобовима и стопалима, као и на оним местима на којима су били укуцани ексери који су држали тело Исуса док је био на крсту.
Ипак, доктори и медицинари сматрају да стигмате нису добијени мистичним путем већ да посредством сопственог деловања на кожу.
– С медицинске тачке гледишта овако нешто није могуће. За то не постоје никакве научне основе. Највероватније је да се црвенило појављује услед надражаја коже који повећавају пропустиљивост и шире крвне судове. На пример, уз помоћ паприке, соли или лекарских препарата – рекла је шефица научно-консултационог одељења Института за имунологију ФМБА Русије Људмила Лус за Глас Русије.
Интересантно је да се стигмате појављују код људи који су екстремни у вери. Такође, занимљиво је то што се стигмате или Исусове ране никада нису појавиле на телу муслимана или будисте.
Неки научници сматрају да су стигмате класичан пример психосоматског обољења код верника који се са огромном емпатијом повезују са Христовим страдањем на крсту.
Ипак, неки људи тврде да су чуда могућа, да ли за ово веровање у савременом свету има места?
Стигматичари су лекарима обично причали како су им ране настале након буђења из дубоког сна у којем су сањали библијску сцену распећа.
Чак је и Сигмунд Фројд имао своју теорију о овом феномену. Он сматра да са стигме заправо феномен потискивања сексуалне енергије код особе, која нема могућност да у довољној мери задовољи своје физиолошке потребе и да се реализује у полном животу, како то често бива код представника свештенства и дубоко религиозних особа.
Међу познатим стигматичарима био је и Свети Фрањо Асишки, и света монахиња доминиканског реда Катарина Сијенска, и италијански свештеник Падре Пио из Пиетрелчине, кога је 2002. година римокатоличка црква прогласила светим.
Доктори и научници се и даље скептички односе према овом такозваном чуду, које нема научно и медицинско објашњење.
Верници са стигматама воле да верују да су управо они с неким разлогом одабрани од стране Бога.
Извор: Информер.рс/Телеграф
