Државни и војни врх Црне Горе последњих месеци повукао је низ потеза у сарадњи са НАТО, чиме је ова држава постала део регионалне сајбер инфраструктуре Алијансе у региону.
Њена окосница је линија сарадње Подгорице, Тиране и Приштине, која је спремна да као мету свог деловања прогласи Србију и њене партнере, пре свега – Русију.
До информација о ризику да Црна Гора постане најагилнији експоненет „меке моћи“ НАТО, а пре свега САД, дошле су српске обавештајне службе и проследиле их кључним фигурама у држави. У средишту ове игре званичне Подгорице налази се нагло јачање информатичких капацитета ове државе, потпомогнуто од стране Запада.
Под велом одбране од потенцијалних руских, кинеских и других утицаја, Црној Гори је омогућено и офанзивно деловање на окружење, па и хибридни напад на Србију, која се налази у деликатном тренутку – ближе се парламентарни избори, појачавају удари на њену војну неутралност, као и притисци да се пошто-пото пронађе решење за коначан сатус Косова (до сада су „на столу“ биле изузетно неповољне опције по нашу страну).
– Права мета може бити само Београд, јер Србија настоји да сарадњом са Русијом и Кином реализује важне енергетске, економске, војне и безбедносне интересе – објашњава високопозиционирани саговорник из безбедносних структура. – За САД, Црна Гора је кључни савезник у региону и извршилац америчких интереса на Балкану, где, према њиховом виђењу, Русија покушава да обнови свој утицај. Зато је у току интензивирање сарадње Црне Горе и САД у области сузбијања хибридних претњи, кроз заједничке активности црногорских и америчких сајбер тимова.
Капитол ХилФото: Профимедиа
Саговорник подсећа и на то да је Црна Гора најмлађа чланица која не може да помогне НАТО у борбеним операцијама. Она је зато на путу да постане полигон за постављање „антихибридног штита“ на Балкану. То подразумева и развијање капацитета којима би, како би ојачала своју позицију у Бриселу и Вашингтону, могла да се укључи и у евентуалну кампању против Србије.
– Црна Гора, под НАТО кишобраном, нема реалних разлога да буде забринута за своју безбедност, па ни да се брани од непријатељских сајбер напада. Подгорици не прети нико из региона, а посебно не из Србије или БиХ. То додатно подгрева могућност да се, под маском одбране, иза свега крије ширење „меке моћи“ НАТО и САД према Србији – објашњава саговорник.
Као главно оправдање за информатичко јачање и приближавање центрима сајбер моћи, власт у Црној Гори пред домаћом стручном јавношћу користи аферу „Државни удар“ и наводне опасности које је овај случај открио.
Оваква работа званичне Подгорице долази до изражаја у веома осетљивом тренутку, у коме је народ Црне Горе изложен изузетно дубоким политичким и националним поделама. Тамошњи режим последњих година инсистира на стварању такозване Црногорске цркве, што се тумачи као највећи корак у политичком инжењерингу стварања црногорске нације.
РЕЦЕПТ СА БЛИСКОГ ИСТОКА
Хибридно ратовање саставни је део остваривања политичких циљева у савремено доба, а у западним војним стратегијама већ деценијама има изузетно важно место. Подразумева скуп пропагандних, информатичких и медијских активности чији је циљ слабљење противника и припрема терена за остварење других војних и невојних циљева. Овај концепт успешно је примењиван у ратовима на Блиском истоку, а његови сегменти се виде у ширењу „меке моћи“ развијених држава.
НАБАВКА РАДАРА
Свој ангажман у „антихибридном штиту“ званична Подгорица је озваничила пролетос приступањем европском Центру изузетности за супротстављање хибридним претњама. Са САД је у међувремену постигнут договор о обуци, у чијем склопу је елитни тим америчке команде за сајбер одбрану, предвођен Дејвидом Лубером, боравио у Црној Гори. Саставни део аранжмана је и набавка војне и информатичке опреме и радарских система. У овом пакету Црној Гори је стигла и донација од осам милиона евра намењених сузбијању сајбер претњи.
Извор: Новости/srbijadanas.com
