Кинеске здравствене власти објавиле су како је 55-годишњем мушкарцу дијагностификована бубонска куга након што је појео дивљег зеца на северу те земље. Због тога је, осим оболелог, још 28 људи стављено у строг карантин.
Званичници нису објавили како се мушкарац лечи у болници у граду Хуаде, а пацијент који живи у унутрашњости Монголије наводно је зараженог зеца јео 5. новембра. Други људи који су стављени у карантин због посматрања знакова избијања болести били су у контакту с њим, али нити један још на срећу не показује симптоме куге.
Ово је трећи забележени случај у недељу дана, а прва два уочена су у главном граду Пекингу. Наиме, иако се сматра да два случаја нису повезана, 12. новембра је двојици пацијената из градског подручја дијагностификована пнеумонична куга. Сматра се да је пнеумонична куга, тежи облик од оне бубонске, била главни кривац за Црну смрт која је похарала свет у средњем веку.
Иако се куга у Кини сматрала искорењеном, ови повремени случајеви све чешће изазивају забринутост због могућности повратка опасне заразе. Последње веће познато избијање болести било је 2009. године, када је неколико људи умрло у провинцији Чингаи на северозападу Кине.
У Европи тренутно нема разлога за панику јер случај куге код човека није забележен већ деценијама, али у бројним деловима Африке, Азије, Јужне Америке и запада САД ситуација је другачија.
Тамо се од куге умире заправо све чешће. Индија је озбиљно схватила епидемију из 1994, када су од куге умрле најмање 54 особе, па се тамо често убијају пацови из превентиве.
Само у Мумбаију у акцији сузбијања куге те је године побијено тачно 442.186 пацова.
Најгора је ситуација у Африци, где је преко 90 одсто забележених пацијената. Иако просечни Европљанин кугу доживљава тек као „црну смрт“ из мрачног раздобља људске историје, она је још присутна, а њен узрочник јача, можда и због нашег узгајања „супермикроба“ нерационалном применом антибиотика.
Светска здравствена организација каже да бубонска куга може да убије одраслу особу за мање од 24 сата ако се не третира на правилан начин.
Узрочник је бактерија yерсиниа пестис, која се најчешће може пронаћи у малим сисарима, и њиховим бувама. Симптоми који показују да је особа инфицирана укључују грозницу, дрхтавицу, главобољу а најчешће и отицање лимфних чворова.
Током година, од 2010. до 2015. године, забележено је 3.248 случајева широм света, од чега 584 смртна. Постоји и вакцина, али нажалост није доступна јавности.
Прошле године један је дечак заражен у САД и први је то случај заразе у тој држави од почетка 90-их. Болест се најчешће лечи антибиотицима, али иако се може лечити, ако се открије на време, у епидемији 2017. године која је погодила Африку, умрло је 200 људи. Иако стручњаци истичу како опасности од избијања епидемије тренутно још нема, не треба занемаривати опасност од куге, која нам је више пута доказала своју убојитост.
Извор: Srbijadanas.com/ Блиц.рс
