Изгубили су поверење и повлаче злато из САД. То може да буде и увод у неки нови финансијски поредак у коме долар и Америка више неће имати ону улогу коју су имали до сада. Свако воли да његове златне резерве буду код њега.
Турскa је током 2017. године повукла свe своје злато из америчких Федералних резерви, укупно 28,7 тона, управо је саопштила турска Централна банка. Турска је тако само продужила низ земаља које су у последње време посегле за истом мером.
Само два дана раније Мађарска је саопштила да је повукла 130 милиона долара у злату из Лондона.
Почетком прошле године немачка Бундесбанка је, три године пре планираног рока, вратила у земљу 300 тона злата које је деценијама чувала у САД, а у августу је довршила повлачење и преосталог злата од укупно 374 тоне из Париза, где више није остало ништа. У исто време је повукла и 940 тона злата из Лондона.
Немци су до сада под своју контролу вратили 1.710 тона злата, односно 50,6 одсто. Немачке резерве злата износиле су 3.378 тона, а укупна вредност свог немачког злата процењује се на 120 милијарди евра. Веће резерве злата од ње имају само САД — 8.133,5 тона.
Национална банка Аустрије је раније најавила да ће до краја ове године у земљу вратити 140 тона златних резерви, чиме би се половина укупних резеви нашла у земљи и то две године пре него што је планирано.
У прошлој години је само 17 одсто резерви злата Аустрије било у земљи, а већи део, 80 одсто, био је ускладиштен у Великој Британији, док се три одсто налази у Швајцарској. План је да у Лондону не буде више од 30 одсто, а у Цириху од 20 процената.
Холандија је још 2015. почела да враћа злато, чију је трећину држала код куће, а остатак највећим делом у Њујорку, али и Отави и Лондону.
Политика Русије и Кине последњих година је да купују златне полуге. У резервама Централне банке Руске Федерације је 1.857 тона злата и она по томе заузима пету позицију у свету, и престигла је Кину која има 1.843 тоне златних резерви.
Русија је почела активно да купује златне полуге након што су јој 2014. године западне земље увеле санкције. Пре десет година удео злата у руским девизним резервама био је свега три одсто, а сада износи 17 одсто. Уз то је Централна банка Русије прихватила на чување и око сто тона злата, вредности око 3,5 милијарди долара америчког банкарског и финансијског дива „Сити групе“.
Русија је највећи светски купац злата, и то углавном ископаног на њеној територији и трећи по величини произвођач и, како је саопштила њена Централна банка, стабилност резерви је један од основних разлога због којих Русија купује злато. Поготово што у условима санкција увек постоји бојазан да би актива банака у иностранству могла да буде замрзнута.
Слична ситуација се последњи пут догодила пре почетка финансијске кризе 2008. године, када су иностране централне банке повукле готово 400 тона злата из Америке.
Турска која, како се процењује, располаже са 565,6 тона злата вредног 20 милијарди долара, објаснила је да је повукла резерве из САД због погоршања односа Анкаре и Вашингтона по више регионалних и билатералних питања.
Мађарска централна банка је пре неколико дана образложила да је своје златне резерве вратила у земљу јер је подстакнута забринутошћу због геополитичке кризе да је ситуација већ толико узаврела и да је држање злата изван земље превише ризично. Злато је, како је то констатовала мађарска банка, стратешки алат који подиже самопоуздање земље, како у иностранству тако и у домовини.
Немачки аналитичари тврде да није случајно што се враћање немачког злата временски поклопило са „брегзитом“ и са одржавањем избора у више држава ЕУ, на којима су евроскептици учврстили позиције.
Независно од тога што данашње националне валуте више нису везане за злато, вредности тог племенитог метала се како људи, тако и државе, увек приклањају када желе да обезбеде имовину.
У случају колапса такозваних резервних валута, па и америчког долара, или распада светског финансијског система у низ валутних блокова, као што се то догодило за време велике кризе ’30-их година прошлог века, ту је злато као универзална мера плаћања, каже руски економиста Валентин Катаносов. А с обзиром на то да се протеклих година неизвесност шири, а свет данас изгледа попут минског поља, то може довести до раста цена не само злата, него и нафте, сматра финансијски стручњак Ендрју Хеч.
Најгори коментар на све то био би: повлаче злато, биће рата, каже за Спутњик економиста Данијел Цвјетићанин. Уосталом, Америка је већ толико пута показала да не преза од рата пошто нема тај осећај опасности. Практично ниједан рат није вођен на њиховој територији, а у оба светска су они били прави добитници јер су уз занемарљиве жртве од трећеразредне постали водећа сила, додаје он.
Цвјетићанин ипак мисли да то што у први мах може да слути на рат, с друге стране може да буде и увод у неки нови финансијски поредак у коме долар и Америка више неће имати ону улогу коју су имали до сада.
„Изгубили су поверење и повлаче злато. Не верујем да ће се вратити златни стандард, али свако воли да његове златне резерве буду код њега“, констатује овај економиста.
Фото: Pixabay.com
Извор: rs.sputniknews.com
