Иницијативу за увођење НАТО трупа у Сирију предложила је немачка министарке одбране Анегрет Крамп Каренбауер, а подржала ју је и канцеларка Ангела Меркел.
Како пише Спутњик, све више политичких и војних званичника из Европе заговара идеју да је стање на североистоку Сирије нестабилно па се стога предлаже да се уведе међународна контрола безбедности под окриљем Уједињених нација, коју би спроводиле чланице НАТО-а.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да је ситуација на северу Сирије нестабилна и да је потребно пронаћи “дугорочна међународна решења”.
С друге стране, Русија, која је недавно са Турском постигла договор о осигурању безбедности севера Сирије, реаговала је поприлично негативно. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров упозорио је да међународна контрола, посебно ако је реч о НАТО присуству, неће донети ништа добро.
Међутим, аналитичари сматрају да би, ако до тога уопште и дође, то отворило врата за стварање “новог Косова” усред Блиског истока.
Политиколог и специјалиста за Блиски исток Анатолиј Несмијан мишљења је да ће, ако се у Сирији створи зона коју не контролише сиријска војска, то бити пандан догађајима у Србији по питању Косова.
“Тамо је на почетку била створена зона коју није контролисала централна власт у Србији, а након одређеног периода та територија стекла је право на независност. Отприлике се иста ствар може догодити и у Сирији. Прво би се североисток земље одвојио од Дамаска, затим би се на тој територији појавила влада и то са војском, која већ постоји, а након тога би та влада могла да тражи право и на независност”, казао је он.
Насмијан такође наводи и да би се у том случају могло у потпуности заборавити на идеју очувања територијалног интегритета Сирије, за шта се залажу, а ако тај циљ не буде остварен, то ће у извесном смислу представљати политички пораз Русије.
И портпарол за спољну политику коалиције немачких странака ЦДУ/ЦСУ Јурген Хардт је рекао да би “плави шлемови” били погубни за политику Кремља у Сирији, будући да “управо Москва контролише тај део Сирије”.
Он додаје да “чак и да се то не спроведе у дело тако брзо, међународна контрола би свакако представљала добар и конструктиван начин да тоналитет мировног процеса у Сирији у будућности не задаје председник Русије Владимир Путин, већ УН”.
Смењивали Асада па сада миротворци
Са друге стране, политички аналитичар Јуриј Почта тврди да на овај начин НАТО, Запад, а пре свега Немачка, покушавају да покажу да и они на неки начин учествују у решавању сиријског конфликта.
“Они желе да добију одређена овлашћења где ће се и они за нешто питати, а да при томе уопште нису потребни, јер су свих претходних година водили борбу са легитимном владом, подржавајући терористе и оне који су подстакли грађански рат“, упозорава.
Почта указује и на то да је ово само покушај да се ретроактивно покаже присуство Запада, додуше под врло “дрским изговором”.
“Запад поново покушава да пронађе начин како да контролише будућу владу у Сирији. Запад жели да буде конкурент државама које су учествовале у решавању сиријског проблема, а то су Русија, Турска и Иран. Овде је реч о постконфликтном уређењу, где нису главни играчи они који су извојевали победу, већ они који су дошли у тренутку када се дели плен”, закључује Почта.
Подсетимо, председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган су прошле седмице у Сочију постигли догово о северу Сирије и потписали меморандум о разумевању у десет тачака, у којем се, између осталог, предвиђа да на сиријску страну сиријско-турске границе, изван зоне турске операције, дођу јединице руске војне полиције и сиријске пограничне службе.
Извор: rs.sputniknews.com
