МАРКО Дујмовић већ 10 година покушава да открије ко је човек пронађен у гробу његова оца. Одбија потписати ДНК анализу која тврди да је покојник у породичној гробници – његов отац.
Ексхумирано тело је тело крупног човека од 120, 130 килограма, замотаног у шаторско крило, с дебелим вуненим чарапама на ногама. Његов отац, мршав мушкарац од педесетак килограма, покопан је у сандуку са кожним ципелама. Постоје чак и фотографије сахране.
Марко тако већ десет година покушава да одгонетне ко је мушкарац којег су пронашли у гробу. За емисију „Провјерено“ Нове ТВ тврди да његов отац није нестао, већ је доведен на гробље и сахрањен.
– Ја се осећам никако.Никоме ово не желим. Али ја желим само правду. Ја сам направљен будалом да не знам где сам сахранио оца, где сам маму, да су места замењена. Е, то код Марка Дујмовића не пролази. Јер мој отац није нестао. Умро је у кући Јове заставниковиц, у којој сам био, и довезен је на гробље и сахрањен – говори бесни Марко Дујмовић.
Љутит је и Марков нећак Горан Дујмовић. Пита се како нико не зна шта се догодило. ‘
– Стриц није тражио тату, ја нисам тражио деда. Ја постављам питање хрватској јавности и хрватским институцијама – чије је то тело? Кад тако морам рећи, конституције 120 кила, чији су то посмртни остаци? – пита Горан.
Ко је особа коју су пронашли приликом сахране мајке, не знају, али уверени су да није њен муж, односно – њихов отац и деда.
– Знам у чему сам покопао деда. Нисам га покопао у шаторском крилу – говори унук Горан за“ Провјерено“.
Марко се у Двор на Уни доселио 1997. године. Годину дана после умире му отац. И то је почетак онога што његов нећак зове трагикомедијом. На фотографијама које је екипи „Провјереног“ показао Горан Дујмовић види се да је његов покојни деда био средњег раста, слабије килаже због болести. Покопали су га на локалном гробљу. Тада још није било гробнице, већ обични хумак. Одлучили су уредити породични гроб па су 2001. направили споменик.
Марко је тада узео гробно место и за мајку, у истој гробници у којој је покопао и оца. Мајка је умрла 2008. године. Породица се окупила, погреб само што није почео.
– Људи горе копају нормално гроб и стриц добија позив на телефон, зову га ти што копају и ми одлазимо горе. Људи кажу: ‘Имамо проблем’ „, препричава Горан.
Наиме, наишли су на сандук.
– Сандук су пронашли на 90 цм, а треба копати барем до 140 – говори Марко Дујмовић.
Радници гробља били су збуњени. На месту које се чинило празним дошли су до сандука. Горан и Марко одлучили су видети о чему је реч те су скинули горњу плочу. ‘
– Наилазимо у сандуку у шаторском војном крилу, које је било јако напухано … Видимо да је нешто јако напухано. Ми смо чак сумњали да су ту два тела. То је толико било – каже Горан. Марко је ударио лопатом по шаторском крилу, а она је одскочила. Затим су пробили крило, но почело им је нестајати времена пре сахране. ‘
-Ми смо рекли тим људима да ставе танки слој земље, да се сахрана одради и онда ће стриц звати полицију и дат ће захтев за ексхумацију – тврди Горан.
Након што је покопао мајку на тај сандук, све је пријављено полицији. Годину после крећу ексхумације на православном гробљу у Двору. истовремено, долазе и до гроба Маркових родитеља. Испод мајке налазе умотано тело. ‘
– Он кад је отворио то, овако је рекао: ‘Уф, ово је био крупан, крупан човек. Висок 190, 200 цм, 120,130 килограма. Па, Боже, глава и кости од мога оца дупло веће. Бела кошуља са пуно дугмића, доле нека као тренерка, нека сивкаста и на ногама приглавци, они шарени. Код нас у Босни смо то звали приглавци. Мој је отац имао ципеле – шокиран је Марко сада једнако као и тада.
Одбио потписати резултате ДНК анализе Како пронађено тело није изгледало као његов отац, Марко пориче да је реч о њему.
Процедура иде даље, брату и њему узимају крв, анализира се подударност ДНК с посмртним остацима. Први пут долази на комисију и они кажу како је ДНК анализа утврдила да је реч о његову оцу.
Горан објашњава да Марко ништа није потписао јер је био сигуран како никога није покопао у шаторском крилу. Из Управе за заточене и нестале која је обавила ексхумацију нису желели пред камере. Послали су зато подужи одговор у којем потврђују хронологију догађаја. Но не сумњају у исправност ДНК анализе која је показала да је реч о Маркову оцу. У одговору Министарства бранитеља стоји како породица није прихватила налазе идентификације.
– Имајући у виду да овај случај није у делокругу рада Управе за заточене и нестале, ова ће Управа Комисији предложити изузимање из евиденције ексхумираних посмртних остатака те ће о истоме известити надлежни Жупанијски суд у Сиску – написали су из Министарства.
Институције остају при томе да је реч о његову оцу. Марко на основу изгледа остатака, одеће и положаја укопа то не може прихватити. Нудили су му да ексхумирају и леву страну гробнице, где је покопао оца, на што је он и пристао.
Питају се – ко је то?
И други пут, пре две недеље, Марко је одбио потписати да је реч о његову оцу. Тврди да су му сад показали неке треће остатке, али без препознатљиве одеће и обуће у којој је отац сахрањен.
– Где су ципеле? Нема ципела. Ајд ви нађите ко је мом тати украо ципеле, а ја ћу потписати да је ово мој тата – упоран је Марко.
Црни хумор, каже, најбољи је начин да се носи са овом ситуацијом јер он свог оца није изгубио. Да није пријављено полицији, нико за тело, вероватно, не би ни знао. ‘
– Па нађите тим људима који своје траже. Ја сам некога нашао. Врло једноставно. Ја сам имао добру намеру да некоме помогнем, да неко зна где је родитељ свом сину, да покопа и да запали свећу, а они утврдили да је мој отац, а ја сам задовољан што сам то избацио – објашњава за“ Провјерено“.
Извор: Еспресо.рс/ Index
