Технолошка открића су кључ успеха у економији и националној безбедности. Москва је недавно представила своја достигнућа, у војним иновацијама која доносе нову парадигму у модерном ратовању.
15. марта је објављено да ће “Авангард”, хиперсонично возило са интерконтиненталним дометом, бити оперативно до 2019. године, или чак до краја 2018. године. Војска је већ потписала уговор.
“Авангард” ће бити инсталиран на интерконтиненталној ракети, као што је “Сармат ИЦБМ” од 200 тона. Испоручено до жељене орбите на висини од 100 км, са Земље, може клизити до своје мете брзином од 20 Маха (5-7 км/с), док маневрише уз помоћ стабилизатора.
Ово је прво оружје масовне производње са клизном бојевом главом, која може путовати на великој висини, у густим слојевима атмосфере. Ово возило такође може нагло променити курс. Систем производи потписе, који су прилично другачији од традиционалних интерконтиненталних система, како би омели покушаје уочавања и ангажовања.
Употреба композитних материјала, омогућава овом возилу отпорност на температуре и до 2.000 степени Целизијуса. Може летети унутар плазме, а такође је и заштићено од ласерског зрачења. Систем је прошао испитивања са добрим оценама.
Оружје је савршено погодно за обарање непријатељске кључне инфраструктуре, и оставља га неспособним да узврати ударац. Његова носивост се креће од 150 килотона до једне мегатоне.
Русија, а не САД, је прва која је постигла способност брзог глобалног удара. То је управо оно што ово оружје чини посебно важним. Руски председник није претеривао када је описао хиперсоничну ракету “Кинжал”.
Сада је још један нови систем спреман, додатно посрамљујући оне који су сумњали у његово постојање.
Обраћање председника Путина, у ком је описао ово ново “супер оружје“, није имало никакве везе са служењем интересима војно-индустријског комплекса. Развој система поменутих у овом говору је подстакнут америчким повлачењам из АБМ споразума из 1972. године.
Тај споразум је био камен темељац за стратешку стабилност док се Вашингтон није повукао 2002. године, што је био потез након ког је уследило увођење НАТО-ових места за ракетну одбрану у Румунији и Пољској (ове године). АБМ споразум није био једини велики међународни споразум који су САД окончале.
Преглед о нуклеарном наоружању који је објављен ове године, покушава да закопа контролу наоружања. Најављени план за за кршење председничке нуклеарне иницијативе из 1991. године и наоружање поморских бродова са ракетама дугог домета, није ништа друго него отворена претња да се узнемири стратешка равнотежа.
Руски председник није претио, он је само желео да објасни мере које је његова земља морала да учини у знак одговора. То је прилично природна ствар за урадити када је контрола наоружања у кризи. Ниједан од наведених система оружја не крши нови “СТАРТ” споразум.
Русија никада није рекла да жели да се повуче из споразума, о контроли наоружања који је још увек на снази. САД су те, а не Русија, које изгледа сумњају у то да је нови СТАРТ или ИНФ споразум вредан очувања.
Гласови који желе да раскину спроазум о посредничким снагама постају све гласнији у Америци. Предстоји трновит пут, тако да је председник Путин предузео кораке да заштити руске грађане – што је управо оно што је он увек обећавао да ће урадити.
Вашингтон сноси пуну одговорност за то што је уверио Москву да јој је потребна јача одбрана. Сада Америка заостаје за Русијом у војној технологији, што омогућава да се супер оружје произведе, и дода активном арсеналу.
Извор: Wебтрибуне.рс
