Да ли је проширење ЕУ заувек мртво? – пита Дојче веле након што је Француска ставила вето на почетак преговора о приступању Северне Македоније и Албаније ЕУ
DW преноси оцену Александре Штиглмајер из Европске иницијативе за стабилност да је ветом Француске послата порука свима на Балкану, укључујући Србију, да нису добродошли у Унију, али и мишљење професора Универзитета у Грацу Флоријана Бибера да проширење није мртво, али да ће захтевати више времена и да ће бити више фустрација, него што је очекивано.
– Порука коју су Албанија и Северна Македонија, али и Србија, Црна Гора, БиХ и Косово добили јесте да нису добродошли – шта год да ураде – рекла је Штиглмајер у разговору за DW.
Веродостојност ЕУ на Западном Балкану је, сматра она, на историјском минимуму.
– Ово је апсолутно најнижа тачка на којој смо се нашли у последњих 20 година када је у питању политика проширења – рекла је Штиглмајер.
Штигмајер каже да је важно да земље Западног Балкан схвате да све што раде у области реформи раде због свог бољитка, а не само због пута у ЕУ.
Бибер додаје да је „то био слуцај са решавањем имена Северне Македоније, а исто је и са спором Србије и Косова“.
– Француска је показала спремност да држи остатак ЕУ, али и земље ван Уније, за таоце своје политичке агенде. То није новина, али на овако радикалан начин свакако није добар сигнал за будућност проширења – оцењује Бибер.
Професор из Граца се пита „зашто би сада Србија или Косово пристали на компликовану нормализацију односа, зашто даље реформе у региону?“
– То не значи да се реформе неће наставити, али биће много теже. Биће и лакше за оне који траже пријатеље на другим странама и воде се изговором “шта нам ЕУ нуди?“ – објашњава Бибер.
Бибер сматра да је проширење од „најуспешније политике ЕУ“ постало „колатерална штета“ сукобљених визија будућности Уније.
– Блокада Француске говори да се овде мање ради конкретно о земљама кандидатима, а више о дубокој скепси према проширењу – наводи Бибер.
DW подсећа и да је одлазећи председник Европског савета Доналд Туск, видно узнемирен негативним исходом дискусије о проширењу, објашњавао да је у питању само „краткорочна криза, а не и крај проширења“.
С друге стране, одлазећи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер рекао је да, ако је ово крај проширења, ЕУ ће морати да се суочи са оштрим критикама јер је охрабривала те земље, помагала им, званичници ЕУ су је посећивали и давали јавна обећања.
– Ако желимо да нас поштују, морамо да одржимо обећања – рекао је Јункер.
Он је додао да се не ради о томе да ли су ове земље спремне да уђу у ЕУ него да ли су испуниле услове за почетак преговора.
– Неке земље чланице сматрају да тих услова нема. Ја мислим да је то историјска грешка – рекао је Јункер.
DW подсећа да је премијер Хрватске Андреј Пленковић израчунао да је Хрватска, уз дуже и теже приступне разговоре од других земља чланица, у ЕУ ушла после 2.096 дана преговора.
За то време Србија је отворила тек половину од 35 преговарацких поглавља, наводи DW и оцењује да ће, у најбољем случају, Албанији и Северној Македонији бити потребно десет година да пређу тај пут.
Извор: Тањуг
