Све је потврдио некадашњи координатор за економске послове преговарачког тима Приштине.
Чим је био сигуран да је на недељним изборима у Приштини однео победу, лидер „Самоопредељења“ Аљбин Курти и једна од кандидата за новог премијера тзв. Косова изнео је један од првих захтева Београду – исплату ратне одштете и тиме практично условио наставак преговора.
Наиме, Курти је у једном од својих првих обраћања навео да је спреман да укине таксе од 100 одсто на српску робу, али и да истовремено од Беогада тражи реципрочне мере, односно исплату ратне одштете.
Овај, прилично бахат захтев, већ смо могли да чујемо више пута, а најгласније од бившег премијера лажне државе Рамуша Харадинаја, иначе познатог по екстремистичким захтевима упућеним Београду. Према рачуници која је направљена збирајући све до сада изнете материјалне захтеве, овде би се радило о око 22 милијарде евра, а та сума врло вероватно ни није коначна.
Званичници лажне државе предвођени Харадинајем направили су План на 30 страна, са преамбулом и 16 поглавља, а у који су уписани су захтеви за исплатом ратне одштете, неисплаћених пензија динарске и девизне штедње које су Албанци имали у банкама у СФРЈ, али и одштета за социјална давања, дечије додатке, пренос електричне енергије и једнако учествовање у сукцесији.
Иако нико ни у Београду, ни у Приштини са сигурношћу и сада не може да тврди колико би та сума износила, Албанци са Косова, по свему судећи нису ушли неприпремљени у ове захтеве, већ су направили оквирну рачуницу. Реч је, наиме, о 22 милијарде евра и та сума се односи само на наводну штету које је Косово претрпело од 1989. до 1999. године, тачније током периода санкција, тобоже кривицом Србије.
Да се заиста овим вртоглавим бројкама оперише у приштинској јавности је потврдио некадашњи координатор за економске послове преговарачког тима Приштине Мухамет Мустафа.
У то време помињала се још једна цифра око које у Приштини није било дилеме, а то је 1.2 милијарде евра колико су поједини званичници лажне државе тврдили да „Београд дугује Приштини за неисплаћене пензије Албанцима“.
Ова „потраживања“ које је Харадинај замислио као део свеобухватног споразума Београда и Приштине нису пронашла свој пут за остваривање, ни код званичног Београда, ни код представника међународних снага, али по свему судећи приштински политичари нису одустали од њих.
Како би се вратио за преговарачки сто, у случају да постане премијер Курти је навео да ће потраживати исплату ратне одштете и „враћање“ 1.200 артефаката.
Приштински аналитичар Фатмир Шехоли сматра да се од Куртија може очекивати да на овом захтеву инсититра уколико постане премијер, а додаје, судећи по његовом досадашњем политичком ангажману и изјавама на њговој листи могле би се наћи и друге ставке.
– Ту би могао бити и захтев да се породицама несталих компензује одштета. Што се тиче артефаката вероватно је Курти мислио на податке Института за Артефакте (тзв.) Косова и Музеја (тзв.) Косова – каже Шехоли.
Београд се до сада наслушао и нагледао оваквим екстремистичких захтева и то није тајна. Ипак, отворено питање је да ли су такви захтеви правно основани. Аналитичар Душан Јањић, сматра да нису.
– Рат из ког траже ратну одштету се у праву третира као оружани сукоб између Југославије и НАТО-а, а не рат са Албанцима на Косову, те овде нема правне основе за потраживање и обавезивање Србије да исплати ратну одштету како би преговори били настављени. Уколико желе о томе да расправљају то ће морати да чине ван састанака и дијалога са Београдом који се тиче постизања споразума, а током којих посредују међународне институције, јер се тада преговара о будућности, а не прошлости – каже Душан Јањић, аналитичар.
Каква ће бити судбина ових захтева, отворено је питање, али оно што се зна јесте да међународни фактор од новог премијера лажне државе, ко год то био, очекује макар минимум спремности да се разговара. Међународни актери нису крили да су очекивања након избора на (тзв.) Косову да се, одмах након формирања нова владе, укину таксе и седне за преговарачки сто.
Да ли се у та очекивања уклапају и максималитички захтеви, налик оних које је испоручивао Харадинај остаје да се види.
Аналитичари у Београду у овом тренутку сматрају да би Куртијеви захтеви, барем за сада, могли управо да доживе судбину бахатог Харадињевог плана.
Говорио је и Харадинај о ратној одштети, па се опет седало за сто да преговарало. Ратна одштета је једна од обавезних тема за косовске политичаре. Њу су помињали и Тачи и Харадинај јер је то део политичких говора којима они покушавају да придобију националистички усмерене бираче. Међутим, после избора наиђу нова питања за решавање, па се ратна одштета стави у други план – објашњава Јањић.
У Приштини, међутим, од Куртија имају већа очекивања.
– Он је сасвим супротна политичка школа, од претходне политичке гарнитуре када су на власти чинили припадници ратног крила бивше ОВК, тако да мислим ће његов однос према Србији бити радикалан у смислу захтева које тражи – истиче Шехоли.
Извор: Srbijadanas.com
