Након напада дроном на Абкаик у Саудијској Арабији, највеће светско постројење за прераду нафте, изгледало је као да је Блиски исток поновно на ивици рата, пише у анализи Јутарњи лист.
Чланови владе америчког председника Доналда Трампа директно су окривили Иран, Трамп је најавио да је Америка попут пушке „запета и спремна“, али се затим “примирио“ и објавио да чека да му Саудијци кажу шта желе даље да учини, пише у тој анализи.
Када је државни секретар Мајк Помпео стигао у среду у Ријад, пет дана након напада, чак је и најагресивнији члан Трампове владе знатно ублажио своје ставове и најавио да Вашингтон и његови савезници трагају за „мирним решењем“ ситуације. У позадини овог сложеног случаја као и увек налази се жестока битка Ирана и Саудијске Арабије за доминацију на Блиском Истоку, заливски хладни рат, у којем готово да и нема позитиваца, наводи хрватски лист.
Данашње растуће напетости почеле су пре нешто више од годину дана, када је Трамп одлучио да се Америка једнострано повлачи из споразума о нуклеарном наоружању са Ираном, који је на три године колико-толико спустио тензије у регији.
Трамп је годинама критиковао споразум са Ираном, верујући да може да постигне бољи, а приликом изласка из споразума најавио је како ће пронаћи „стварно, свеобухватно и трајно решење“ које би требало да спречи Иран да развије нуклеарно оружје.
Наметнуо је санкције Ирану, верујући да ће Техеран тиме присилити да се врати за преговарачки сто и пристане на уступке које би потом могао да приказује као свој велики спољнополитички успех, но та стратегија му се обила о главу.
Иран је након америчког повлачења из споразума почео да се понаша све агресивније у региону, вероватно да би демонстрирао предности мировног споразума, али и како би обезбедио да у будућим преговорима напуштени споразум буде тек полазна тачка, минимум испод којег се не иде.
Већи део агресије Иран је усмерио на највећег регионалног супарника, уједно и најоданијег америчког савезника у региону, Саудијску Арабију. Иранци су одлуцили да Саудијце ударе тамо где их највише боли и где ће цео свет осетити последице – производњу нафте.
У мају ове године неидентификовани нападачи саботирали су четири нафтна танкера у Оманском заливу, од којих су два била у власништву „Арамка“, саудијске државне нафтне компаније. Према извештају Уједињених нација, напад су одрадиле изразито добро обучене и обавештене снаге. Истрага УН закључила је да је напад „морао да буде спонзорисан од стране неке државе“.
Иако се вероватно радило о иранским специјалцима, што су тврдили и Вашингтон и Саудијска Арабија, Техеран је задржао довољну дистанцу да може да негира било какву умешаност. САД су одговориле слањем додатних 1.500 војника у Персијски залив, заједно са извиђачким летелицама, ратним авионима, војним инжењерима и другим снагама.
Месец дана касније нападнута су још два танкера, поновно без икаквих доказа о томе ко су нападачи. Убрзо је дошло и до директног сукоба америчких и иранских војних ресурса, када је противваздушна одбрана Иранске револуционарне гарде срушила најмодернији амерички извиђачки дрон „Глобал Хок“ у Ормуском мореузу.
Трамп је дан касније тврдио да је све било спремно за одмазду у виду авио напада на иранска војна постројења, али да је напад отказао у последњем тренутку, 10 минута пре планираног почетка, јер су му војни званичници рекли да би у нападима погинуло до 150 људи. Одмазда је дан касније изведена у облику сајбер напада, без људских жртава.
Саудијска Арабија на папиру је изузетно моћна војна сила, са трећим највецим војним буџетом на свету, иза САД-а и Кине. Али, у пракси се показала као “папирни тигар“.
У директном сукобу Саудијске Арабије и Ирана војни аналитичари тврде да „не би било победника“. Иран има двоструко више војника од Саудијаца, али ирански авиони су стари и очајнички им треба модернизација. С друге стране, Иранска револуционарна гарда оставља утисак знатно боље организоване војске и много боље мотивисане.
Извор: Курир.рс/ Тањуг
