Баш ових дана покушавам потегнути неке своје везе и предложити да Ђоковић буде идући хрватски предсједник. Не видим тко не би за њега гласао.Колинди ништа не замјерам. Јадница, кад је Бог дијелио памет, лежала је негдје болесна од вирозе
Ведрану Рудан не треба посебно представљати, јер је готово сви знају. Хрватска књижевница, новинарка, блогерка… Укратко – регионална звезда и неко ко у јавним иступима не штеди ни себе ни друге.
Ових дана је у Србији објављена њена нова књига – аутобиографија „Плес око Сунца“, где без имало компромиса подвлачи црту испод животног пута, али истовремено пише и о животу свих нас у овом делу Балкана. У ексклузивном интервјуу за Курир, Ведрана Рудан говори о политици, региону, Југославији и Јосипу Брозу Титу, рату деведесетих и данашњем положају Срба у Хрватској, тамошњој председници Колинди Грабар Китаровић и тенисеру Новаку Ђоковићу…
Писање аутобиографије је добра прилика за подвлачење црте. Какав је ваш животни биланс, јесте ли задовољни?
– Нисам пропустила ниједну прилику. Иза мене је феноменалан живот.
Стекао сам утисак да сте, као и већина, склони идеализовању Југославије. Пишете: „Била је красна земља, покој јој души.“ Шта вам то недостаје?
– Сигурна сам да „већина“ не „идеализира“ Југославију, па ни ја. Југославија је у односу на ове „државе“ које су из ње настале била Држава. Имали смо право на школовање, здравље, посао, кров над главом. Радничка дјеца могла су завршити факултет, нису око себе гледала бахате вршњаке који некажњено смију својим „мерцедесима“ убијати дјецу на зебри само зато јер им је отац угледни криминалац. Југославијом нису владали гангстери. Додуше, није било „демокрације“.
Зашто мислите да је доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито требало да поубија више људи, противника?
– Колико је Тито „поубијао“ људи, никад нећемо сазнати. Ако узмемо у обзир чињеницу да су ови који данас владају земљама насталим распадом Југославије Титова копилад, логично је да ми пада на памет да би било боље да их се Стари ријешио. И још само ово. Кад успоредимо Титове побијене, који се, наводно, броје у стотинама хиљада, са бројем жртава ових данашњих титића, који се, без наводно, броје у милијунима, сватко нормалан ће рећи да је друг Тито био милости пун. „Југославију су градили најбољи, а рушили најгори“, рече једном мој драги пријатељ и кум и генијалац, покојни Предраг Луцић.
Нисте били у Кући цвећа, где је Тито сахрањен.
– Нисам била у Кући цвијећа. Ја сам на Тита бацала цвијеће док је био жив. Живјела сам у Мошћеничкој Драги, Титова колона је кроз њу пролазила на путу према Бријунима. Политичаре треба гађати док су живи. Не палим се на мртваце.
И сами признајете да имате дане кад бисте могли да побијете неке а да не трепнете.
– Наравно. Ви не бисте убили силоватеља своје кћери? Чекали бисте да га правомоћно осуди неки српски суд? Не вјерујем вам. Без да трепнем убила бих ратне злочинце, ратне и мирнодопске профитере, лицемјерне политичаре опсједнуте моћи и ловом, попове дјецојепце, све силоватеље и обитељске насилнике, гадове који су покрали Хрватску и живот моје дјеце и унуке претворили у пакао. Нажалост, мало је људи који мисле попут мене. Да нас има више, ови би простори другачије изгледали.
Не устручавате се да признате и да мрзите све политичаре и Католичку цркву, која је, кажете, „злочиначка организација са најдужим стажом на кугли земаљској“.
– Сватко нормалан мрзи политичаре, те лицемјерне гадове, лопове који своју потребу за владањем и пљачкањем продају као борбу за моје и наше боље сутра. То што сам рекла о Католичкој цркви мисле сви који о Католичкој цркви нешто знају, а имају квоцијент интелигенције око деведесет па нагоре.
Шта нам је у 21. веку донела демократија? Зашто мислите да је она убила човека у човеку више него било каква диктатура?
– Немам појма што вама значи „демокрација“. Ако мислите да је демокрација „власт народа“, тко сам ја да вам отварам очи? Ваше је „демократско“ право да будете слијепи. Нема земље на свијету којом влада „народ“. Владари су увијек они које народ „изабере“, али народ никад не зна тко саставља листу „спаситеља“. Кад свему додамо фалсифицирање избора које је у свијету опће мјесто, онда нам је ваљда јасно да владавина народа не постоји. Постоји диктатура мањине. Педесетак људи одлучује о судбини свијета. Није „демокрација“ убила људи више него „било која диктатура“. Не видим разлику између „демокрације“ и „диктатуре“. Живимо у глобалном робовласничком систему.
Ко данас боље сарађује – „обични“ Срби и Хрвати или српски и хрватски политичари?
– „Обични“ Срби и Хрвати боре се за голи опстанак, не разбијају главу како међусобно „сурађивати“, дапаче, тренутно се у Хрватској „обични“ Хрвати спремају на рат против Срба, којих у Хрватској једва има у траговима. Никад нисам имала високо мишљење о „обичним“ људима. „Обични“ људи су обичне будале које без поговора пуше својим владарима. Нема њима помоћи. Наши и ваши политичари су браћа по проливеној крви Срба и Хрвата.
Како данас живе Срби у Хрватској? У књизи пишете да су „добри“ Срби увек били у Хрватској на цени.
– У посљедње вријеме Срби у Хрватској имају статус штакора. Млати их се, пребија, вријеђа, прозива. То се не дешава случајно. Убијање бога у Србима данас је у Хрватској службена политика. Логично. Власт скреће пажњу народа са правих тема. Нема овдје лијечника, медицинских сестара, учитеља, конобара, сметлара, возача аутобуса, пензија којима би људи могли купити крух… Нема будућности. Има политичара који распродају земљу за провизију и грађана који бјеже главом без обзира са брода који само што није потонуо. Даблин је већ дуго главни град Хрватске. У таквој земљи народу мораш понудити кривца за све што му се догађа. Млаћењем Срба неки се „Хрвати“ ослобађају стреса. Знају да за то неће бити кажњени, па им је оргазам осигуран. Све их провоцира. Кад Србин гледа утакмицу у Книну, кад шеће Сплитом у „српској“ тренирци, кад… Али кад су им НАТО војници дошли у Задар да се „опусте“, кад су им попишали град, хватали Хрватице за сисе, демолирали кафиће, јебали читавом Задру матер, нитко није пружио отпор. Хрватска је полиција била у мишјој рупи, а Хрватине се усраше. Дакле, нису „Хрвати“ злостављачи баш толико изван контроле. Попизде само кад је с друге стране слабији. „Добри Срби“ јесу код нас на цијени, јер се воле дружити са лошим Хрватима.
Више сте него критични према тамошњој председници Колинди Грабар Китаровић. Ево, на измаку је мандата, како бисте оценили њено вођење државе? Шта јој замерате?
Хрватски предсједници нису плаћени да би Хрватску „водили“. За што су плаћени, нитко не зна. Ништа јој не замјерам. Јадница, кад је Бог дијелио памет, лежала је негдје болесна од вирозе. Па ипак, кад погледам екипу која јој жели отети „власт“, обузме ме ужас. Кратка повијест Хрватске показала нам је да увијек може горе.
Какве су јој шансе за још један председнишки мандат?
– Надам се да ће побиједити у првом кругу са 150 одсто гласова.
Шта помислите кад данас чујете злогласни усташки поздрав „За дом спремни“?
– Никад га „уживо“ нисам чула, јер бирам друштво. Чујем га само на телевизији и онда ми падне на памет да ми који смо још остали у овој рупетини заслужујемо баш све што нам се дешава.
Како коментаришете захтев хрватске државе да се контроверзни кардинал Алојзије Степинац прогласи за свеца?
– За мене је Алојзије Степинац ратни злошинац. Ово не говорим први пут, тако да не мислите да сте добили ексклузиву.
Него, да ли мислите да су вам Хрвати опростили што сте се деведесетих удали за Србина? Платили сте тада високу цену…
– За то сигурно нисам платила високу цијену. Нешто сте из моје књиге криво схватили или не знате како функционира женски мозак. Љубав је оно што покреће нас жене. Што кошта да кошта. Никад ми није пало на памет да размишљам што о мени мисле „Хрвати“. Не занима ме ни што о мени мисли најужа родбина.
Хоћете ли нам испричати како сте тада колегама, а потом и читаоцима ваших књига, објаснили зашто сте у брачној вези са Србином?
– Нећу. Нека ваши читатељи купе књигу. Јефтина је, још ако сте члан Клуба читалаца „Лагуне“… За мале паре добит ћете велики ужитак.
Када у књизи пишете о сексу, кажете да жене бришу рецке, а мушкарци их додају. Зашто је то тако?
– Зато јер мушкарци владају свијетом. Зато јер су мушкарци када јебу „јебачи“, јебене жене су увијек „курве“. У хрватском језику се глагол јебати не смије употријебити у женском лицу. Жена код нас никад не „јебе“, она је јебана. Она је објект. У енглеском, примјерице, није тако. На енглеском јебу и мушкарци и жене. Жене, дакле, не могу бити „јебачице“, не желе бити „курве“, зато бришу рецке. Чуди ме да то нисте знали.
На крају, откријте нам зашто више не волите тенисера Новака Ђоковића?
Тко то каже, тко то лаже? А ја баш ових дана покушавам потегнути неке своје везе и предложити да он буде идући хрватски предсједник. Не видим тко не би за њега гласао. Ви нама Ђоковића, ми вама Колинду?
О СВЕТСКИМ ЛИДЕРИМА
Не би било добро да имамо само Трампа
Како видите руског председника Владимира Путина, а како шефа САД Доналда Трампа?
– Драго ми је да Путин постоји. Замислите да имамо само Трампа? Волим равнотежу у злу.
О „ОЛУЈИ“ И ПРОГОНУ СРБА
Режирали Амери, асистирали Туђман и Милошевић
Шта је за вас акција „Олуја“ из 1995, током које је из Хрватске протерано око 250.000 Срба, а убијено око 2.000?
– Сто сам пута рекла што је за мене акција „Олуја“. О њој се све зна. Смета ми што се упорно занемарује истина да су „акцију“ режирали Амери, асистирали су им Туђман и Милошевоћ. Нашим народима је тешко признати да нас наше впђе већ тридесет година хушкају једне на друге да би они у миру могли красти. Има ту логике. Све је љепше кад си слијеп.
Је ли се регион опоравио од рата из деведесетих?
– Опоравитће се кад се сви иселимо.
Извор: Курир
