У пројекту истраживања безбедности „ROBORDER“, пограничне агенције тестирају разне беспилотне летелице с војском за контролу копнених и морских граница. Резултати би требали бити од користи граничној агенцији „Фронтек“. Немачке компаније су такође укључене у истраживање.
Министарства унутрашњих послова и одбране Португалије, Мађарске и Грчке тестирају платформе за надзор и управљање без посада на границама. У ЕУ пројекту „ROBORDER“ Мађарска је заинтересована за осигурање копнених граница беспилотним копненим возилом, у Грчкој се користе беспилотне летелице. Португал користи морске и подводне беспилотне дронове у Атлантику.
Копнено возило са квадрокоптером
Дронови би требали да раде независно и у групама. Опремљени су разним сензорима, који шаљу фотографије мобилном центру. За пренос се испитују различите комуникационе везе.
Тестови „ROBORDER-a“ одвијају се у различитим ситуацијама. У Мађарској кажу да се догодила ситуација 2016. године у српско-мађарском пограничном граду Росзке. Помоћу термичких камера откривени су људи који су желели да прођу кроз рупу у огради и уђу у Мађарску. Тек следећег јутра хеликоптери и патролни аутомобили тражили су нелегалне мигранте.
Беспилотно копнено возило које се користи у „ROBORDER-у“ је направила компанија „Роботник“ из Шпаније и опремљено је камером на јарболу високом три метра. Дрон са четири точка требало би да буде у стању да вози по неасфалтираним путевима чак и по блату, снегу и усред пљускова. Возило је преправљено тако да може да превози малу беспилотну летелицу. Квадрокоптер долази од немачке компаније „Коптинг“.
Опремљена возила компаније из Немачке
У Грчкој власти тестирају „замишљени гранични прелаз на мору“. Заснован је на сценарију са егејског острва Кос које се налази само неколико километара од турске обале. Према веб страници пројекта, тамо би требало да се користи носач дугог домета компаније „Текевер“ из Португала, али према часопису „The Intercept“, произвођач се из нејасних разлога повукао из „РОБОРДЕР-а“.
Поред беспилотних летелица, на Егеју се тестирају и радарски системи и камере за термичко снимање. Такође се користи летелица „Fraunhofer Society“, која такође носи радарски уређај. Ако системи уоче непознати брод, власти покрећу подводни беспилотни дрон да извиди ситуацију. У „РОБОРДЕР-у“ се користи уређај португалске компаније „OceanScan“.
Контролни центар постављен на грчком патролном броду прима слике. Инсталиран је софтвер који аутоматски класификује људе и предмете. Мобилни ситуациони центар постављен је и у возилу немачког произвођача „Elettronica“. Компанија продаје „Mercedes Sprinters под називом „Вишефункционално оперативно подржавајуће возило“ (МУРОС), који могу бити опремљени различитим сензорима за надгледање. У Немачкој полиција користи „МУРОС“ као „возило за прикупљање доказа и документацију“ са видео камерама и микрофонима који се могу увлачити и извлачити у зависности од потреба.
Резултати кажу да се дронови такође могу користити у војне сврхе
Трећи правац који „РОБОРДЕР“ истражује, јесте употреба беспилотних платформи на оштећеним бродовима. У случају несрећа са подморницама дронови би могли да буду укључени у процес истраге, могу да прате морске струје, ветар, таласе и температуру морске површине. Беспилотни системи би такође требали да откривају цурење нафте и мере њихову дистрибуцију.
Европска комисија процењује укупни пројекат РОБОРДЕР на око 9 милиона евра, од којих учесници у пројекту само морају да дају милион. Остатак потиче из оквирног програма ЕУ за истраживање безбедности „Хоризон 2020“. Тестови би требало да буду завршени до фебруара 2021. године. Резултати „РОБОРДЕР-а“ затим ће се користити у оквиру ЕУРОСУР-а. Систем надзора границе повезује објекте свих држава чланица са спољном границом. Подаци прикупљени тамо биће процењени у седишту пограничне агенције Фронтек у Варшави.
Иако се само цивилно истраживање може финансирати кроз програм ЕУ „Хоризон 2020“. Међутим, медији попут „The Intercept“ истакли су да се резултати – као што су случај са укљученим истраживачким одељењем НАТО-а и грчког Министарства одбране – такође могу војно користити
Извор: Netzpolitik/ Ало.рс
