Саветник америчког председника Џон Болтон могао би до краја августа, евентуално до почетка септембра, да посети Београд и Приштину.
У исто време САД ће кренути у офанзиву када је у питању решавање косовског проблема, односно покретање дијалога са мртве тачке.
Да ли ће до ове високе посете доћи зависи од тога хоће ли Приштина повући таксе од 100 одсто на српску робу.
У складу с тим, наставља се агресивна дипломатска активност која би требало да доведе до укидања такси.
– Уколико буде гаранција да ће таксе бити укинуте, доћи ће. У супротном, његова посета је мало вероватна, јер напросто не жели да буде неуспешан. Пошто ситуација са таксама за сада није сигурна, није ни посета потврђена – наводи извор.
Такође, наводи се да је због свега тога сасвим оправдано очекивати појачане притиске на Приштину да би евентуално до те посете дошло.
Болтон је својом изјавом да Америка не искључује територијалне корекције пре годину дана ставио на сто причу о разграничењу као потенцијалном решењу за косовски чвор, али и практично означио промену политике Вашингтона према променама граница на Балкану.
Због тога се овој посети придаје велики значај, а уколико до ње дође, она ће на известан начин значити и да се отишло корак даље у правцу косовског решења.
Са друге стране, ова посета није толико ни немогућа, с обзиром да се ситуација мења и на КиМ ових дана. Наиме, најтврђи заговорник такси, сада већ бивши премијер самопроглашене државе Косово Рамуш Харадинај, није више на том месту, тако да постоји вероватноћа да ће у неком тренутку таксе бити, бар привремено укинуте.
Тим пре што, осим тек по ког министра у такозваној косовској влади из редова његове странке, остали коалициони партнери, иако су „играли“ како он каже, сада могу мало да попусте, нарочито имајући у виду највећу странку чији је оснивач Хашим Тачи, која није била толико искључива.
Зато су очекивања да би и у том смислу могло да дође до промене курса, што би заправо довело Београд за преговарачки сто.
Потенцијалну Болтонову посету поменуо је и српски шеф дипломатије Ивица Дачић, који је рекао да ће се она можда догодити.
Са друге стране, евидентно је да Америка не седи скрштених руку, без обзира на то што није директно укључена у дијалог Београда и Приштине. Тамошњи званичници, па и сам председник САД Доналд Трамп, оглашавали су се, многи ће рећи можда и симтоматично пуно, када је реч о решењу косовског чвора.
Џон Болтон је међу првима из америчке администрације говорио променама граница. Након тога, ниједан званичник САД који се оглашавао у вези са Косовом није био искључив када је реч о решењу, а врхунац је био писмо које је Трамп упутио и Александру Вучићу и Хашиму Тачију о томе да очекује да до краја године буде постигнут правно-обавезујући споразум.
Америчко укључивање у читав процес Приштина сво време активно тражи, али су се САД, бар формално, држале по страни. Иако Болтонова посета не би значила то, био би то сасвим јасан знак да је Америци стало да се проблем реши, што пре.
Разлози томе могу бити разни, од тога да би то значило коначно решење једног озбиљног проблема на Балкану, преко тога да би оно значило и велики корак Србије ка ЕУ, до смањења руског утицаја у региону а, неки сматрају, и отварање пута ка евентуалној сарадњи са НАТО.
„Журба“ је и у том смислу што одсуство нормализације односа представља препреку самопроглашеном Косову и Србији за „планирање будућности“, како је то појаснио извршни потпредседник Атлантског савета Дејмон Вилсон, додавши да косовско питање треба да буде решено „сада, у наредних пар месеци“.
Не постоји неки вештачки рок, али хитно је. Светска економија се драстично мења, и цео овај део света, Балкан, (тзв.) Косово и Србија ће остати у запећку. Постоји историјска шанса, постоје политички лидери који имају визију да то ураде и да разумеју колико је то важно. Ту је и координисана подршка Европе и Вашингтона, чак и кад постоје разлике, САД и ЕУ желе да буду од помоћи и да погурају да се то оконча. Сад је моменат, јер сви улазе у изборне процесе, сви желе то да заврше пре него што се пажња усмери на изборе – рекао је Вилсон за ВОА, уз опаску да су косовске таксе на увоз робе из Србије и БиХ „све много пореметиле“ и да их треба укинути.
О промени курса америчке администрације доста дуго говори и српски шеф дипломатије Ивица Дачић, који је у неколико наврата истицао да је ранији амерички став да је Косово „готова ствар“ промењен, и да су се поново укључили и то на виском нивоу у његово решавање.
Управо се Дачић врло скоро у Вашингтону срео баш са Болтоном, који је тада истакао решеност актуелне администрације САД да подржи што скорији наставак дијалога између Београда и Приштине.
Дачић је појаснио да је он иницирао састанак са Болтоном, који му је рекао да је за САД проблем Косова, „односно трајно решење за питање Косова високо на листи за решење спољнополитичких приоритета“.
Извор: srbijadanas.com
