Управо је Дојче банка препуна ових финансијских деривата путем којих је преузела ризике из Сједињених Америчких Држава. У случају да банка не може да наплати своје кредите од дужника, она ће се обратити осигурању, а оно је уговоре „упаковало“ и продало немачкој банци која јамчи
Свет је недавно остао у шоку после вести о 18.000 отказа у Дојче банк. Бруталност ове ситуације није толио била попраћена у медијима, иако је била слична оној када је пропаст Леман Бадерса поплавила све медије. Тада смо били сведоци паковању кофера и одласку тужних банкара који су остали без посла. Они најквалитетнији су већ били преузети од других банака пре кризе.
Сви рачунају да ће ову банку спасити држава, јер Дојче банка је превише велика да би пропала – тврде стручњаци. Најновији прописи, после из 2008., не омогућавају државни “појас за спашавање”. Стање је више него алармантно…
Подсетимо, спасавање банака 2009. је коштало Еуропу 10% укупног БДП-а Европске уније.
Шта се дешава с Дојче банком нико не говори, иако се из извештаја јасно види разлог нове кризе која следи. Дојче банка је најавила одустајање од трговине финансијским дериватима. Посебно америчким, које још поседује у великој количини. Говоримо о финансијском деривату ЦДС (Цредит Дефаулт Сwап) којег је ова банка на препоруку саветника банке Ј. П. Моргана масовно покуповала и довела се у незгодну ситуацију.
ЦДС је измислила Блаит Мастерс, бивша извршна директорка Ј. П. Моргана 1994. године.
Покушаћемо да вам објаснимо на један врло једноставан начин, разумљив свима, што је ЦДС, а након чега ћете одмах разумети кризу из 2008. године.
Већина нас је већ дизала кредите за куповину своје некретнине или аутомобила. Банке су, осим камата на главницу, често захтевале и узимање осигурања у случају да не можемо да вратимо кредит.
Свакога месеца смо плаћали део главнице, камате и ово осигурање. Осигурање је штитило банку у случају да кредит не можемо да вратимо, чиме је банка сав ризик пребацивала на финансијску институцију која је нудила осигурање. Управо ово пребацивање ризика се зове СWАП (замена или пребацивање). Осигурања су већ унапред процијенила ризике од којих за виси цена њиховог јамства.
ЦДС се може користити за приватне кредите, финансирање подузећа, куповину државних обвезница или било који други финанцијски производ. Висина осигурања зависи од висине ризика. Осигуравајуће куће су сваког месеца или тромесечно узимале део колача банке за јамство које су нудиле. Јамство им је стварало приход и профит.
Пошто осигуравајуће куће нису финансијски имбецили, путем берзе понудиле су тржишту ове финансијске деривате. Као што је банка препустила један део свог профита, тако су и осигурања препустила део свог и понудила ЦДС на бурзи.
Управо је Дојче банка препуна ових финансијских деривата путем којих је преузела ризике из Сједињених Америчких Држава. У случају да банка не може да наплати своје кредите од дужника, она ће се обратити осигурању, а оно је уговоре „упаковало“ и продало немачкој банци која јамчи.
У годинама уочи краха 2008. Дојче банк је била лидер у пословању с хартијама од вредности подржаним хипотекама, претварањем дугова власника кућа у пакете које је препродавала инвеститорима, али је наставила да продаје токсичне инвестиције засноване на хипотекама и после пада на тржиштима, па се и сама кладила против тих производа, наводи британски Гардијан.
Сада испада да ће немачки радник платити све што не могу да плате амерички дужници, јер је сав ризик путем ЦДС-а пребачен у Немачку.
Нова криза ће све оголити у случају да почну да се појављују захтеви за одштету (враћање номиналне вредности) које мора да плати Дојче банка. Сада вам је јасно како је Америка уништила Немачку и зашто Немачка помно слуша све што долази из Америке.
Читајући финансијске извештаје Дојче банке и слушајући финансијске експерте, јасно се види да је банка и данас препуна ЦДС-ова, чија вредност од чак 30.000 милијарди долара (тридесет хиљада милијарди долара) за око 30% превазилази амерички државни дуг од око 22.000 милијарди долара.
Консеквенце су јасне. Ако ова банка пропадне, све банке пропадају. Дојче банка је постала политички проблем и проблем националне безбедности.
У међувремену, Дојче банка је одлучила да креира две банке. Једну која треба да остане „здрава“, а другу у коју ће пребацити све токсичне деривате и друге проблеме. Поделу је најавио директор Џон Крајан.
Јесу ли Немци заиста толико наивни да тотално игноришу да им неће помоћи никакво дељење банке, како би се избегла колосална јамства. Сједињене Америчке Државе нису банана република и тачно знају како правно да стисну Немачку у датом моменту.
Најјача светска банка је данас постала највећи светски и европски проблем која засигурно умире у агонији. Преузимање ове банке не долази у обзир, јер не постоји нико тко ће стати иза 30.000 милијарди могућих номиналних потраживања.
Време пред нама носи велике промене које ће погодити све оне који живе у Европској унији.
Извор: logično.com/guaridan.co.uk
