Амбасадор Србије Зоран Бингулац позван је јуче хитно на разговор у Министарство спољних послова Црне Горе због, како је образложено, непримерених изјава српских званичника на рачун председника Мила Ђукановића.
Тензије између две државе подигнуте су због најављеног усвајања црногорског закона о слободама, којим Подгорица намерава да присвоји цркве и манастире Српске православне цркве. Нашем амбасадору је, према сазнањима „Блица“, сугерисано да се Црна Гора понаша коректно и да се то очекује од Београда.
Неприхватљиво
Бингулац је, како је саопштено, позван на разговор „због континуираних, негативних изјава српских државних и других званичника о унутрашњим питањима Црне Горе, које су кулминирале изјавом члана Владе Србије, министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића да је Ђукановић највећи криминалац у Европи“.
Државни секретар у црногорском МСП Зоран Јанковић је рекао да су забрињавајуће и непримерене изјаве министра у Влади Србије и изразио очекивање да ће се званични Београд оградити од њих.
– Тешке квалификације изнесене на рачун председника Црне Горе неприхватљиве су, нису на линији добросуседских односа и не доприносе укупној сарадњи две државе. Непримерена је интензивна и негативна кампања која се неоправдано и без аргумената води у Србији поводом нацрта закона о слободи вероисповести или уверења – казао је Јанковић.
Спорна изјава
Са Бингулцем су, како „Блиц“ сазнаје, у тамошњем министарству разговарали управо Јанковић и генерални директор за билатералу Иван Лековић.
– Бингулцу је речено да је позван поводом изјава Поповића. Образложили су и да су они реаговали коректно и суспендовали саветницу своје амбасаде у Анкари Мирну Никчевић због непримерене изјаве коју је на Фејсбуку објавила поводом одржавања сабора СПЦ у Подгорици и да такво, коректно, понашање очекују од Београда. Бингулац је указао на свакоднене увреде упућене српском руководству, народу и СПЦ које долазе из Црне Горе и да то мора да се заустави – наводи извор „Блица“.
Односи између Београда и Подгорице затегнути су након што је Црна Гора усвојила поменути нацрт закона којим се практично отима имовина СПЦ у тој земљи. Варницу је додатно запалила оптужба Ђукановића да СПЦ покушава да „опструише европска хтења и амбиције савременог црногорског друштва трудећи се да тако чува свој верски монопол у Црној Гори“.
Узалуд молбе
На Ђукановићеве критике реаговао је и председник Србије Александар Вучић, који је замолио на повлачење закона, уз оцену да ће „свако угрожавање српске имовине у Црној Гори покварити односе између две земље“. Ипак, његов апел није наишао на добар одзив и Влада Црне Горе је издала саопштење да Вучић, као председник Србије, „нема права да се меша у црногорску политику“. СПЦ је затим у Подгорици организовала Тројчиндански народни сабор, којим је послала поруку да је закон неприхватљив и да треба да буде повучен. Вучић је након тог окупљања верника рекао и да не жели да ствара нову злу крв међу народима. На то је реаговао Ђукановић изјавом да СПЦ чува инфраструктуру велике Србије и да је то „политичка организација“.
ПРОВОКАЦИЈЕ, ГАФОВИ, ДИСКРИМИНАЦИЈА
Најмање шест отворено непријатељских или, у најмању руку, провокативних потеза начинила је Црна Гора према Србији од осамостаљења 2006. године. Први је било признање Косова као независне државе…
1. Удар на СПЦ
Спорни предлог закона о слободи вероисповести, чији је покровитељ управо председник Црне Горе Мило Ђукановић, предложен је у мају ове године, али за сада није усвојен.
Њиме се, сматрају званичници у Београду, жели издејствовати отимање имовине СПЦ.
2. Матерњи, а не српски језик
Промена у Уставу па и у образовном систему Црне Горе – који је уместо „српског“ увео „матерњи“ језик као обавезан у школама – наговештена је увођењем и нових слова у црногорску азбуку.
3. „Не“ за двојно држављанство
На основу закона из 2008. године држављанима Црне Горе забрањено је да имају држављанство Србије (иако и даље постоје случајеви којима се гледа кроз прсте).
То је урађено због, како је образложено, заштите црногорског идентитета.
4. Забрана за интелектуалце из Србије
Прошле године улазак у Црну Гору забрањен је неколицини српских интелектуалаца, међу којима су и историчари Александар Раковић и Чедомир Антић, академик Матија Бећковић, професор Правног факултета из Косовске Митровице Дејан Мировић.
5. Војни аташе на прослави „Олује“
Још једна ствар која је Србе веома заболела била је прошлогодишње, прилично провокативно, присуство црногорског војног аташеа Ивана Машуловића на прослави акције „Олуја“ у којој је протерано 250.000 Срба а убијено најмање 2.500.
6. Признање Косова
Одлука црногорског парламента да пошаље у јулу минуле године два штабна официра у мисију Кфор на Косову наслања се на признање приштинских власти као независних у односу на Србију, што је учињено још 2008.
Извор: Блиц
