После састанка у Берлину за преговарачки сто треба да се седне 1. јула у Паризу
Састанак Београда и Приштине у Паризу могао би да буде преломни у дијалогу о будућности Косова и Метохије. Према плану ЕУ, а који спроводе Немачка и Француска, две стране треба да потпишу „споразум о споразуму“.
После састанка у Берлину за преговарачки сто треба да се седне 1. јула у Паризу. Први састанак који је одржан у Берлину 29. априла, на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона, постигао је оно што је и било планирано: рестартовање преговора о КиМ који су били блокирани. Иницијатива две водеће европске дипломатије имала је за циљ и враћање проналажења решења под окриље ЕУ, и у што већој мери искључивање директног и индиректног уплитања администрације Доналда Трампа која је у једном периоду била изузетно ангажована. Од састанка у Паризу се очекује корак даље – оквирни споразум, али и искључивање Русије из процеса везаног за Косово
Параф, па детаљи
Шта подразумева, најједноставније појашњено, „споразум о споразуму“ који ће европске дипломатије ставити пред Београд и Приштину?
Овај документ треба да буде практично кров свега договореног, плус прецизирање модела још неколико проблема који су остали нерешени на релацији Београда и Приштине. „Споразум о споразуму“ ће садржати обавезивање две стране на поштовање и испуњавање, и то на првом месту Бриселског споразума. Али, и укидање такса, и модел решења за пријем Приштине у међународне организације.
Како страни дипломата укључен у косовски процес, према замисли, „споразум о споразуму“ могао би бити парафиран чак и непосредно пред састанак у Паризу – на Видовдан 28. јуна или пак на самом састанку у главном граду Француске. Према незваничним наводима, парафирање пре заказаног састанка треба да буде смерница има ли воље међу странама за договор или не.
– Уколико се споразум парафира, потом, наредних месеци ЕУ очекује дорађивање детаља из тог оквирног предлога споразума и коначан договор, односно пристанак две стране на решење будућности Косова. Да ли ће тако и бити и којом динамиком, остаје да видимо – каже наш саговорник.
Српске општине
Када је реч о основној ставки новог документа, а то је поштовање до сада договореног из Бриселског споразума, ту ће се на дневном реду наћи питање српских општина. „Блиц“ није добио прецизан одговор да ли је предвиђено да се формира заједница само на север КиМ или постоји таква могућност и за јужне општине. Такође нејасно је и да ли, уколико се заједница добија с обе стране Ибра, север може очекивати нека већа овлашћења. У документу Берлина и Париза треба да се нађе и питање заштите имовине Српске православне цркве и њених манастира и цркава, за које је потпуна непознаница шта је заправо испреговарано.
Најтежи део преговора очекује се о статусу и учлањењу Приштине у међународне организације. Како „Блиц“ сазнаје, Приштина ће ово питање настојати да директно повеже с укидањем такса. Тако да, уколико би Србија ублажила блокирање Приштине, показала, како се наводи, „добру вољу“, тамошње привремене власти биле би спремне да укину, односно суспендују таксе.
– Један од циљева европске дипломатије јесте да се на известан начин отвори пут Косова ка ЕУ и НАТО. Косово у међународним организацијама јесте модел да се тај простор стандардизује, а то значи и јаче поштовање међународних принципа, смањење криминала… – каже саговорник.
Разграничење
На првом одржаном састанку у Берлину домаћини Ангела Меркел и Емануел Макрон поручили су иза затворених врата да решење косовског проблема не може бити разграничење Срба и Албанаца, односно територија где су већина.
Управо ову идеју прихватили су делови америчке администрације, гурали је и давали ветар у леђа странама у дијалогу да иду у том правцу. На самиту је јасно дато до знања да „нема игре границама“ на Балкану и у оквиру Европе. Идеја о разграничењу и мењању граница у водећим ЕУ државама, посебно Немачкој, тумачи се као стварање жаришта и покушај додатног демонтирања европског простора преко Балкана.
Харадинај: Таксе нису препрека за дијалог
Последњих дана, осим што је доведено у питање одржавање састанка у Паризу, политичари у Београду и Приштини нису опширније коментарисали предстојеће разговоре. Један од оних који се огласио је премијер привремених институција у Приштини Рамуш Харадинај.
По њему, таксе нису препрека дијалогу Београда и Приштине. Харадинај је навео да „Косово тражи оквирни договор који ће укључивати и слободу кретања“.
Извор: Блиц.рс
