ПРОКУПЉЕ – Славољуб Шапић, Београђанин који живи у Товрљану заувек ће да слави Спасовдан, јер га је око 17 часова на сред пута ударио гром, али буквално да нема никакве повреде.
Шапић је из Товрљана, лепо обучен са кишобраном у руци кренуо код свог сестрића Јовице Симића у Трнови Лаз на литије. Успут га је ударио гром, па га бацио на оближњу њиву. Од силине ударца Шапић се онесвестио и неко време провео тако. Када се мало освестио, позвао је сестрића, а он Хитну службу.
– Када сам колима кренуо да га пронађем, уопште нисам знао шта ћу затећи. Ујка је на срећу био добро, али је цео опрљен од грома. Ципеле више и нема, чак су му и чарапе изгореле. Ови из Хитне га прегледали, рекли да је добро и дали му упуте сутра да иде да се провери- каже нам Симић, који додаје да му је ујак у шоку.
– Сада имамо још један разлог за славље- додаје наш саговорник.
На Шапићевом телу се виде црни трагови, а лице му је потпуно црвено. Старина је добио и почасно место за солом, у чело софре и постао центар славља!
Народна веровања: На данашњи дан ваља све започињати!
Од давнина је Спасовдан, као дубоко укорењена светковина у народу, пролећни празник сточара и земљорадника. Сматра се веома срећним варовним даном када све ваља започињати и зато се зове још Спасовље.
Записано је да је једном домаћину крај Тополе, који је одсекао запис на својој њиви у намери да га исече за капију, гром ударио у двориште где је лежао посечени запис, баш када је женио сина, и растерао сватове.
На Спасовдан се не ради да гром не бије и, како верују у лесковачком крају, не дође на човека „лошотиња“ и да инсекти не опустоше њиве. Посебно је био раширен обичај да се на Спасовдан по њивама, забранима, торовима, кошницама, баштама побадају крстови од лесквине (закршћавање летине), ако то није учињено на Ђурђевдан.
Побадан је и лесков штап и расецан на врху, у висини груди, а у расек је стављен краћи прут и тако прављен крст којим може да се види са свих страна.
Извор: Курир.рс/Б.Р.
