Православни верници сутра обележавају Велики четвртак као знак сећања на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика. Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике недеље када је установљена Света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
На тај дан Исус Христ нам је даровао лек бесмртности, да се увек сећамо његових спасоносних страдања и нашег спасења.
Црква на овај дан разликује четири догађаја, прво омивање ногу апостолима, друго Свету тајну евхаристије ломљења хлеба и давања вина у виду тела и крви Господње, сећамо се натприродне Христове молитве и на крају издаје.
Приликом омивања ногу апостолима Исус је хтео да покаже на делу како први међу нама треба да буде последњи и да служи свима, а према предању први којем је опрао ноге био је Јуда, чиме је показао своју гордост, последњи у реду је био Петар који се противио да му Христос опере ноге.
Затим је на ред дошла Света тајна причешћа, где је Исус шапнуо само Светом апостолу Јовану, ко први узме хлеб и вино, тај ће ме издати а то је учинио Јуда.
Господ је то рекао само Светом апостолу Јовану, јер је Свети апостол Петар био изузетно ватрен и да је чуо, сигурно би скочио и убио Јуду.
Према записима из Јеванђеља, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и, поделивши га апостолима, рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштаја грехова“.
Затим је узео чашу вина и додао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха“.
Христове речи понављају се на Велики четвртак на литургијама пре причешћа верника, по узору на прво причешће Христово и његових апостола.
На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором, телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.
Празновање у свим храмовима Српске православне цркве почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике.
Народ верује да и највећим грешницима, који се причесте на данашњи дан, греси бивају опроштени.
Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се удара у дрвену даску, све до сахране Христове. После литургије дозвољено је јести на уљу и попити нешто вина.
Велики или Часни или Васкршњи пост траје шест недеља, а они који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.
Веровања и обичаји
За Велики четвртак у народу постоје разна веровања и обичаји. У манастир Троношу сељаци из оближњих села доносе на овај дан велику свећу, тешку више десетина килограма од чистог воска, која се пали током читаве године, док се не донесе следећа.
Овај дан се у неким крајевима слави као слава орача, они оду до њиве са запрежном стоком, али не раде ништа. Весеља нема већ само окупљање.
Код неких православних народа на овај дан се боје васкршња јаја, или се бар почиње са тим. Код Руса данас се умеси ускршњи слатки колач, пасхални кулич.
Православне цркве на Велики четвртак обављају мироварење. То се ове године чини у Москви. Миро се кува три дана, од понедељка до среде, у казанима у којима се ставља освећена вода, чисто вино и маслиново уље, а потом разна уља, смоле, биљке и мириси. Код нас се користи тридесетак материја, њихов списак не мора да је увек у потпуности исти, док Цариградска патријаршија користи увек око 60 материја. Током тродневног варења непрестано се чита Јеванђеље. Освећење се обавља на Велики четвртак.
Свето миро се шаље у епархије у земљи и ван ње. Само аутокефалне цркве имају право мироварења, то је уједно и симбол њихове самосталности.
Извор: Србија јавља / РТС
