Покушао је да се лечи
Давор Дујмовић остаће упамћен као Перхан из филма Дом за вешање, али и по улогама у Топ листи надреалиста.
Трагично је преминуо 31. маја 1999. године. Почетак каријере практички га је затекао неспремног. Наиме, једном приликом, док је био дечак, сусрео се са Емиром Кустурицом и његовим асистентом.
Асистент је одмах питао Даворовог оца да ли би хтео да поведе сина на аудицију за филм “Отац на службеном путу”, на шта је он и пристао. Касније се показало да је он баш савршен за ту улогу. После филма “Отац на службеном” одлучио је да упише филмску академију, али то му није успело. С непуних осамнаест година добио је главну улогу у идућем филму Емира Кустурице “Дом за вешање” и након тога је проглашен једним од најбољих глумаца у Европи.
Почетком деведесетих дошао је у додир с хероином и неколико пута је неуспешно покушавао да се лечи. Рат га је затекао у Сарајеву одакле одлази у Београд. У Србији је снимио неколико филмова, а можда и најпознатији је “Ундергроунд”.
После рата одлази у Словенију, где се борио с алкохолизмом и депресијом. 31. маја 1999. године починио је самоубиство вешањем у Новом Месту. Није прославио ни тридесети рођендан.
Док је ишао у други разред ниже музичке школе, имао је обичај да након наставе сврати код свог оца који је тада радио на тржници Маркале.
– Били смо сиромашни, нисам имао инструмент, али је моја мама познавала чистачицу у школи која ми је ноћу откључавала учионицу и ја сам тако вежбао – причао је Давор.
Почетком 90-их озбиљније се “навукао” на наркотике и неколико пута покушао је да се лечи, али безуспешно. У том периоду преко медија је поручивао: “Оно што доноси хероин не бих пожелео ни најгорем непријатељу. У почетку је било “ја сам мал’ па сам радознал”, али радозналост се у овом случају плаћа зависношћу.”
Извор: Espreso.rs/Express.hr
