Веровање у вампире у Србији постоји од вајкада. Још од старих времена препричавале су се приче о блиским сусретима са (не)мртвим па све до данас
Посебно у сеоским и руралним срединама, оваквих прича има у изобиљу, док их је у граду знатно мање. Свако од нас је сигурно чуо исту верзију неке страшне приче више пута. И то од различитих људи, идентична прича, али различито место. У такве ствари је тешко поверовати, јер је све превелика случајност и делује као прича за децу.
Међутим, ми смо покушали да вам доставимо информације из прве руке, обилазећи једно село у Расинском округу. На том путу смо сусрели многе баке и деке и од њих чули прилично језиве приче. Толико језиве да смо се следили, а никако нису једне од оних које се понављају и које свако зна на памет.
– Било нас је четворо у соби, користили смо златан прстен, чашу воде и слова на папиру. Када је све почело мој брат је био толико напет и уплашен. У једном моменту смо чули пуцкетање и једноставно се сви узнемирили, међутим брат није могао да издржи и креснуо је упаљачем. У том моменту, унука (4 године) је заплакала у соби поред. Када смо отишли тамо, затекли смо дете окренуто наопако у кревецу, а лопта која је била поред ње, сада је била на сред собе. Питали смо девојчицу шта је било, а она је рекла „Баба ми отима лопту“ мислећи при том на моју покојну сестру коју смо ми призивали. Након тога, нисмо више покушавали – препричала нам је ова жена свој узнемирујући доживљај.
Извор: srbijadanas.com/Информер
