Постали смо гробље најгорих аутомобила западне Европе. Већ разговарамо о забрани увоза возила с најлошијим моторима, а тражићу и нове мере, поручује Горан Триван
Србија неће бити примљена у ЕУ док не подигне стандарде животне средине, изричит је министар заштите животне средине Горан Триван.
Он у интервјуу за Курир открива које потезе предузима у решавању горућих еколошких проблема – од депонија, преко отпадних вода, до квалитета ваздуха.
– Ваздух у Србији је генерално солидног квалитета, али црне тачке постоје у свим већим градовима. Највећи узрок загађивања су термоенергетски капацитети, саобраћај, индивидуална ложишта и градске топлане. ЕПС већ интензивно ради на побољшању квалитета емисије штетних гасова из својих постројења, а с локалним самоуправама радимо на гашењу индивидуалних котларница и повезивању с градским топланама. Када је реч о саобраћају, уз саобраћајна загушења посебно питање је врста возила која се користе. Апсолутно сам против тога да се у Србију увозе возила старија од 10 година и апсолутно сам за то да се морају забранити најлошији мотори који нам долазе из западне Европе.
Да ли је то званичан предлог Влади?
– У Влади већ разговарамо о забрани увоза аутомобила с најлошијим моторима (евро 3 и 4), а тражићу и забрану увоза аутомобила старијих од 10 година. О томе морамо да разговарамо јер смо ми постали гробље најгорих аутомобила западне Европе. То више није социјално питање, јер су та возила, осим што загађују животну средину и нас саме, и најмање безбедна и најчешћи су изазивачи саобраћајних несрећа. С друге стране, у Влади постоји воља да почнемо са субвенцијама за куповину хибридних и електричних возила. Идеја је да направимо план да обе мере почну да су примењују од следеће године како би се обезбедио новац у буџету за субвенције, а грађани и увозници стекну довољно времена да им се прилагоде.
Који су још циљеви вашег министарства за ову годину?
– Најважнији циљ нашег министарства је израда пројектно-техничке документације за изградњу регионалних депонија и за постројења за прераду отпадних вода. Без тога није могуће покренути грађевинске радове чак ни за пројекте за које су обезбеђена средства. У Србији има око 4.000 дивљих депонија и прерађује се мање од 10 одсто отпадних вода, што је недопустиво. Уз наших 450 милиона динара за израду документације за постројења за прераду отпадних вода и 200 милиона за санацију депонија, очекујемо и кредит од 200 милиона евра од Развојне банке Савета Европе за пројекте у животној средини. Са овим први пут након 30 година имамо могућност да започнемо рад на пројектовању двадесетак регионалних депонија, као и 300 система за прераду отпадних вода, и зато је ово за нас година преокрета.
Имате ли концензус на локалу за те депоније?
– За разлику од ранијих година, локалне самоуправе више немају отпор према томе, већ желе да се ти пројекти реализују. Људи су схватили да је то одличан бизнис и да ће бити отворена нова радна места, а то је делом и последица рада нашег министарства и подизања еколошке свести у последње две године. У отпаду нас чека посао од око две милијарде евра, а у отпадним водама пет милијарди евра инвестиција. И ту је најбитније да користимо модерне технологије које су проверене и дају резултате.
Да ли сте задовољни ефектима наплате пластичних кеса у маркетима?
– Веома сам задовољан резултатима, тим пре што ту нисмо приступили административним мерама и забранама, већ смо практично у сарадњи с трговцима на добровољној бази покушали да смањимо употребу пластичних кеса. После прве недеље имали смо смањење од 50 одсто, а сада само на око 70 одсто мањег коришћења пластичних кеса. Волео бих да трговци новац од продаје тих кеса уложе у пројекте заштите животне средине било у својим компанијама, било у широј заједници. Новим законским решењем даћемо и могућност забране коришћења пластичних кеса. Београд ће као прва локална самоуправа посебним законом добити овлашћења да то уради и ми подржавамо челнике града у намери да то забране од 1. јануара 2020.
Изабрани сте за једног од потпредседника Петог заседања Скупштине УН за животну средину. У чему је значај овог именовања?
– Србија је за ове две године у свету и Европи схваћена као најозбиљнији фактор заштите животне средине у овом региону. Будно прате шта радимо, виде шта чинимо и постижемо, а резултат тог нашег успеха јесте и тај предлог да Србија буде један од потпредседника Скупштине УН у наредне две године. На то сам веома поносан.
Проблем МХЕ
Забрањујем градњу у заштићеним добрима
За вас нема дилеме да је изградња мини-хидроцентрала (МХЕ) у заштићеним добрима штетна. Шта тим поводом предузимате?
– Припремамо измене Закона о заштити природе, којима предлажемо забрану изградње МХЕ у заштићеним добрима. Идеја је да они који су у складу с прописима ту већ изградили МХЕ наставе да раде, уколико су градњу обавили на технички исправан начин, а ако нису, да то исправе. Они који тек желе да граде моћи ће то и даље да раде у незаштићеним подручјима, а ми бисмо заштитили природу од даљег девастирања са оваквом изградњом МХЕ. И ту смо сви на добитку.
Извор: Курир.рс/ Сања Ђорђевић
