Упитан да ли је Хашки трибунал оправдао своје постојање, он каже да је ослобађање Насера Орића било срамотно
БЕОГРАД – Некадашњи командант Унпрофора у БиХ Луис Мекензи каже да је агресија НАТО на Србију 1999. године била огромна грешка Алијансе.
„То сто се догађало на Косову 1998. и 1999. године био је интерни обрачун ваших легитмних снага безбедности са терористима које је америчка пи-ар компанија из терористичких униформи преоденула у борце за слободу. Иста та агенција претходно се увежбала ратујући за потребе босанске владе против Срба. Та 1999. била је година када је НАТО славио 50 година постојања, а није имао непријатеља ни на видику. Ваша земља је зато бомбардована“, рекао је Мекензи за Новости.
Упитан да ли је Хашки трибунал оправдао своје постојање, он каже да је ослобађање Насера Орића било срамотно.
„Тај чин је потврдио пристрасност суда и то заувек“, каже канадски генерал.
Упитан како коментарише одустајање Хашког трибунала од неких тачака оптужнице у случају „Маркале“ или „Васо Мискин“, Мекензи наводи да је гледао како се са српских положаја гранатира Сарајево.
„То су била гранатирања, а не бомбардовања. Сматрам то за ратни злочин за који Младић сноси одговорност. С друге стране неке снајперске и пешадијске заседе и бомбашки напади у Сарајеву су крајње сумњиви и непотврђени“, каже Мекензи.
Ко је Луис Мекензи?
Луис Макензи (енгл. Леwис МацКензие; Труро, 30. април 1940) је пензионисани канадски генерал-мајор и писац. Макензи је најпознатији по томе што је основао и командовао Сектором Сарајево у оквиру УНПРОФОР-а у Југославији 1992. године.
Макензи је рођен у граду Труро, Нова Шкотска. Прикључио се војсци Тхе Qуеен’с Оwн Рифлес оф Цанада и добио је официрску повељу 1960. године. Служио је у првој миротворној мисији у Појасу Газе 1963. године, а вратио се 1964. године. Следеће године је служио у миротворној мисији на Кипру. Добио је чин мајора 1971. године.
На месту генерал-мајора канадских оружаних снага, Макензи је поднео оставку 1993. године, после 35 година службе. Написао је књигу „Миротворац: Пут до Сарајева“ (енгл. Пеацекеепер: Роад то Сарајево) у којој описује своја лична искуства током службе у Сарајеву.
На канадским федералним изборима 1997. године, Макензи је био кандидат Прогресивних конзервативаца из централног Онтарија за Парламент Канаде. Џан Шарест је изјавио да у случају да је Мекензијева партија победила, Мекензи би постао заменик премијера Канаде. Макензи је освојио друго место, после кандидата Либералне странке Ендија Мичела. Године 2006, постао је члан Ордена Канаде (енгл. Ордер оф Цанада).
Говорећи о Сребреници, каже да се 1995. године догодио ратни злочин, али не и геноцид. „Претохдно ратни злочин у селима око Сребренице починиле су трупе које је водио Насер Орић. Његове јединице су излазиле из енклава које су штитиле снаге УН и чиниле зверства над Србима. То је такође ратни злочин. О геноциду над Бошњацима не може да се говори, јер су снаге босанских Срба уредно евакуисале све цивиле, жене, децу и старце из рејона борбених дејстава“, истиче Мекензи.
Каже да је још раније рекао да је агресија НАТО била илегална и неоправдана и да је видевши стање на терену предложио раграничење Срба и Албанаца на Косову и да нова граница између два народа иде од истока до запада на општој линији кроз Приштину.
Мекензи сматра да је Србији место на Западу, као и да, упркос грешкама које су учињене, Србија треба да уђе у НАТО. „Допринос Србије савезничким победама у прошлости је историјски немерљив“, закључио је Мекензи.
Извор: Курир.рс/Тањуг/Вечерње новости
