Одлука Берлина и Париза да не одрже војне маневре у близини Крима, које је тражио Вашингтон, јесте део покушаја осамостаљивања Европе која ће гледати сопствени интерес, а који није конфронтација са Русијом.
Са месец дана закашњења у немачку јавност су процурели подаци да је њихова канцеларка Ангела Меркел одбацила захтев Вашингтона да Берлин пошаље ратну флоту на маневре у близини Крима. Америчком потпредседнику Мајку Пенсу који је то захтевао она је јасно ставила до знања да Немачка не жели да „провоцира Путина“. Исти амерички захтев одбила је и Француска.
Коментаришући та сазнања добро обавештених немачких медија, дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић сматра да се у том ставу Берлина огледа како његов однос према САД, тако и према Русији.
Он напомиње да је према сазнањима америчког „Блумберга“ током Минхенске безбедносне конференције Пенс наговарао Меркелову на војну вежбу у Керчком мореузу. Саговорник Спутњика подсећа да је управо на Минхенској конференцији у говорима то двоје високих званичника САД и Немачке било видно колико се разликују визије безбедносне и уопште међународне политике те две земље.
„Чини ми се да је та конференција показала да Европа покушава да се на неки начин отрезни и да схвати да мора да гледа свој сопствени интерес у многим стварима, без обзира на то какав је интерес Америке, иако се до сада, у послератној историји Европе, она, пре свега, безбедносно, али и политички наслањала, али и усаглашавала искључиво са Вашингтоном“, истиче Радичевић.
Према његовом мишљењу, од доласка Доналда Трампа на чело Америке, у Немачкој и Француској и уопште у Европи постоји тај тренд отрежњења и покушаја да се навикну на реалност да не могу увек да се ослоне на Американце, него да морају да гледају и сопствени интерес. Мислим да је та одлука Меркелове, као и Француске, део тог покушаја осамостаљења Европе, каже саговорник Спутњика.
Радичевић указује да је Меркелова била спремна да заједно са Французима можда и пошаље неки конвој који би прошао тим спорним пролазом између Азовског и Црног мора, али не и да то буду војне вежбе. Иако је то тражио и украјински председник Петро Порошенко, убеђујући је да само један пролаз неће значити ништа, а да ће тиме бити потцртан став Запада по питању Крима, Меркелова није желела такву провокацију.
Дописник из Немачке напомиње да су ових дана настављена размимоилажења између Вашингтона и Берлина.
„Данас је Берлин одлучио да не подлегне притиску Америке да забрани кинеској компанији ’Хуавеју‘ испоруку технолошких производа за стварање мобилне мреже пете генерације (5Г) која представља будућност. Немачка је прихватила да ’Хуавеј‘ немачким мобилним оператерима може да испоручи ту опрему, без обзира на то што су је Американци притискали да то не чини због наводних могућности да Кинези шпијунирају Европу, Америку“, указао је Радичевић.
Он истиче да та велика размимоилажења више не могу да се сакрију, иако је Берлин под јаким притиском и подсећа да амерички амбасадор у Берлину, ван свих уобичајених дипломатских норми, на друштвеним мрежама, али и лично и у јавним наступима уме жестоко да удари по Немцима.
На питање има ли Меркелова разлога да сматра како у овом тренутку није згодно провоцирати Русију, саговорник Спутњика каже да Немци не желе да отварају фронт према Русима.
„Један од разлога је што смо сви сведоци да је Америка изашла из споразума о стратешком наоружању са Русијом, а америчке нуклеарне главе су у базама у Немачкој. Самим тим Немачка постаје потенцијална мета у случају неког руско-америчког сукоба. Немци немају чиме да се бране од тога и зависе само од Американаца и зато ту врсту сукоба са Русима Немци не желе“, објашњава Радичевић.
Он уз то подсећа да ускоро иду избори за Европски парламент и да та врста нестабилности може да утиче на резултате тих избора, али и на укупну стабилност целе Европе.
„Чак и анкете у Немачкој показују да Немци напросто не желе да ратују са Русима, али и да не желе да ратују у име других чланица НАТО-а. То да не учествују у војној вежби у Керчком мореузу је рационална одлука Немаца да се заустави то звецкање оружјем које умногоме има и унутрашње политичке разлоге у самој Америци, али и у Украјини у којој следе председнички избори. Берлин схвата да не може да рачуна на Америку као некада и због тога одолева овим притисцима“, закључио је Радичевић.
Извор: rs.sputniknews.com
