Сад имамо и нож и погачу у својим рукама. Нови правилник и лабораторија за безбедност хране увешће ред на српском тржишту месних производа, истиче за „Ало!“ министар пољопривреде Бранислав Недимовић
Виршла ће у Србији од маја морати да буде направљена од најмање 40 одсто чистог меса, а не, као досад, од месног отпада. Слично ће бити и са другим месним прерађевинама у које је трпано машински сепаратисано месо (МСМ). Реч је о најгорој категорији меса, буквално речено – о смећу које у Европској унији спаљују, а које српски произвођачи и трговци увозе како би од њега правили не само виршле већ и саламе, кобасице и паштете.
Преварама и подметачинама произвођача меса и месних производа у Србији коначно долази крај! Нови правилник о означавању месних производа и национална лабораторија за безбедност хране, која са радом почиње у мају, увешће ред на српском тржишту.
То за „Ало!” потврђује и министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
– Од маја креће озбиљна контрола МСМ-а још на царини. То значи да ће већ са царине ветеринарска инспекција имати могућност да пошаље узорак на анализу и да потом каже – то може, а то не може. Таква врста контроле у комбинацији с новим правилником о означавању месних производа омогућиће нам да коначно успоставимо ред на тржишту. Сада први пут имамо и нож и погачу у својим рукама, а све је у складу са највишим стандардима ЕУ. Опрему смо купили, сад ангажујемо најбоље стручњаке у тој области у Србији, и крећемо – појашњава за „Ало!” министар Недимовић.
Кад је реч о правилнику о месним производима, који на снагу ступа у мају, Недимовић каже да он ближе одређује шта се подразумева под којим производом и шта тај производ мора да садржи.
– Месне прерађевине могу садржати МСМ, али морају имати и чистог меса. Не могу се састојати искључиво од МСМ-а. Примера ради, виршла, према новом правилнику о месним производима, мора да има најмање 40 одсто чистог меса и састав јасно мора да пише на декларацији. Ако нема 40 одсто, онда не може да се зове виршла, већ се води као сродни производ – истиче Недимовић и додаје да ће све бити проверљиво у националној лабораторији за безбедност хране.
Он напомиње да су се све анализе досад вршиле у приватним лабораторијама.
– Те приватне лабораторије увек напишу да је све у реду. А то је зато што су исти људи и увозници меса и МСМ-а, и власници лабораторија. Другим речима, кадија те тужи, кадија ти суди. Али то више неће бити тако – истиче Недимовић.
Подсетимо, „Ало!” је данима писао о домаћим произвођачима меса и месних производа који су увозници пилећег месног отпада, који трпају у виршле, саламе, кобасице и паштете. Другим речима, те месне прерађевине чисто месо најчешће нису ни виделе или га садрже тек у траговима. Сви ти производи већине домаћих произвођача садрже велику количину млевених костију препуних тешких метала, антибиотика и хормона, је се састоје управо од МСМ-а. Реч је о најгорој категорији меса, која садржи самлевену кожу, тртице, шије, хрскавицу и кости.
Бројке
38.000 тона МСМ-а је, према проценама, Србија увезла 2017.
400.000 тона свих врста меса годишње се производе у Србији
„Неопланта“ највећи увозник пилећег отпада
Највећи увозник пилећег месног отпада је „Неопланта”, која је за годину дана увезла 3,5 милиона килограма МСМ-а. Међу великим увозницима пилећег МСМ-а је и „Перутнина“ Птуј, која је за годину дана увезла 1.096.233 килограма пилећег отпада, који је завршио у производима направљеним у њиховој фабрици у Бачкој Тополи.
Не сме имати превише калцијума
У националној лабораторији за безбедност хране, између осталог, вршиће се и контрола калцијума у МСМ-у.
– То ће показати да ли тај МСМ садржи самлевене кости, што не би смело. Зато ништа што буде имало повећану концентрацију калцијума у односу на оно што је дозвољено правилником неће смети да уђе у земљу и да се нађе у продаји – истиче Недимовић.
Србија забрањује увоз меса
Како „Ало!“ сазнаје, Србија ће, како би повећала потрошњу домаћег меса, ограничити увоз меса и МСМ-а. Наиме, на основу наредбе у вези са АКС-ом (америчка куга свиња), Србија има право да не дозволи увоз било којег месо које потиче из земаља у којима је утврђено постојање те болести. Преко тога се индиректно спречава и да месо и МСМ улазе Србију. То право, како сазнајемо, Србија ће и користити како би повећала потрошњу домаћег меса.
Извор: Е.А./Ало