Ова компанија је једна је од највећих увозника машински сепаратисаног меса (МСМ).
Компанија „Неопланта“ је само током прошле године увезла највише пилећег МСМ-а, а реч је о 3,5 милиона килограма, буквално речено, смећа.
Другим речима, оно што се у Европској унији спаљује, „Неопланта“ увози и трпа у виршле, саламе, кобасице и паштете.
Како „Ало!“ незванично сазнаје из Управе царине, „Неопланта“ је само за период од годину дана увезла тачно 3.498.121 килограм пилећег МСМ-а, чиме је избила на прво место домаћих произвођача месних производа који су увезли пилећи месни отпад. Ради се о количини која је чак шест пута већа од оне коју је у истом периоду увезао „Златиборац“, а о чему је „Ало!“ писао.
Наиме, саламе, кобасице, виршле и паштете већине домаћих произвођача садрже велику количину млевених костију препуних тешких метала, антибиотика и хормона јер су направљене од МСМ-а. Произвођачима у Србији увоз таквог меса најлошије категорије и те како се исплати, јер га набављају по далеко нижим ценама него што плаћају месо нешто бољег квалитета. Али, оно што је, заправо, трагично јесте то што се тај такозвани месни отпад у Европској унији не ставља чак ни у храну за псе и мачке.
Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже за „Ало!“ да је одавно познато да се у паризере, виршле, кобасице и паштете у Србији ставља све сем чистог меса. Он наводи и да МСМ, који садрже многе месне прерађевине у Србији, у земљама ЕУ иде или на спаљивање или у извоз у земље попут наше.
– МСМ је најгора категорија меса. Ту заврши све оно што у земљама ЕУ спаљују. То су самлевене и кожица, и тртица, и шија, хрскавица, па чак и кости. Најгоре је то што се у многим деловима тела који се мељу задржава много тога штетног што је животиња унела за живота. МСМ у земљама ЕУ иде на спаљивање или се извози у земље попут Србије. Заправо, више им се исплати да извезу него да још из свог џепа дају новац за спаљивање – истиче Паповић.
Бранислав Гулан, члан академијског Одбора за село Српске академије наука и уметности, каже за „Ало!“ да МСМ, као месо најлошијег квалитета, кошта отприлике евро по килограму, ако не и мање.
То значи да онај произвођач, који месо најлошијег квалитета ставља у виршле, паризер, кобасице или паштете, дебело заради. Рецимо, паштета коју произвођач направи од месног отпада јефтинија је од конзерве у коју је потом пакује. Наравно, потом то све продаје по далеко вишој цени него што су га заједно коштали сировина, производња и паковање.
Не одустајемо!
Дневни лист „Ало!“ и наредних дана ће се бавити произвођачима меса и месних производа. Наиме, компаније о којима је „Ало!“ писао нису једини домаћи произвођач који месни отпад продаје под лажном етикетом месних специјалитета.
Бројке
30 кг меса Србија троши по становнику годишње
38.000 тона МСМ-а је, према проценама, увезла Србија 2017.
400.000 тона свих врста меса годишње се производе у Србији
65 килограма меса Србија је трошила по становнику 1990.
650.000 тона меса производила је Србија 1990.
Извор: Е.А./Ало
