Срби су у Немачкој пронашли своје место у индустријски моћним покрајинама – Северној Рајни-Вестфалији, Баварској, Баден-Виртембергу, Хесену, Берлину, Хамбургу.
Познато је и да Срби важе за добро интегрисане грађане Немачке. Њихова деца редовно иду у школу, не живе од социјалне помоћи, свако дете прима дечји додатак од 300 евра месечно…
Своју егзистенцију темеље на раду и то најчешће у мањим фирмама у области угоститељства и производњи, али и у здравству, металној индустрији, грађевинарству, пољопривреди, услугама чишћења… За већину ових послова не треба им знање језика, мада је пожељно, док је у здравству обавезно, преноси Блиц.
По правилу, важи да што су боље квалификације и што боље говоре немачки језик, то им је једноставније да дођу до посла и дугорочно остану.
Ипак, већина радника из Србије у Немачкој ради оне мање плаћене послове, за које се тражи само диплома средње школе и површно знање језика. Тако је сваки трећи запослен у производњи, пољопривреди и грађевини, сваки четврти у хотелијерству, сваки пети у металној индустрији. Њихове плате су од 1.400 евра, колико износи минималац у Немачкој, до око 4.000 евра, колико зарађују професионални возачи.
Раде и студенти. Томислав Ђурић (26) живи у Триздорфу код Нирнберга, студира бизнис менаџмент и ради у фабрици на паковању козметичке амбалаже. Како је рекао, пошто је студент, може да ради највише 120 дана у години, зарађује 9,5 евра по сату и то је у Немачкој минималац. Такве послове, тврди, због ниске зараде може да добије свако.
Међу нашим људима највише зарађују возачи, како професионални који возе камионе тако и они у градском превозу који зарађују до 3.700 евра месечно за четири радна дана у недељи. Услов је да имају диплому која се добија после шест месеци школе. Добро зарађују и медицинске сестре које из Србије све више одлазе у Немачку за плату од око 2.300 евра. Нешто мање су плаћени послови у пољопривреди, грађевинарству, угоститељству…
Међутим, да Немачка више није оно што је била, показује то што је прошлогодишњи привредни раст у овој земљи од 1,5 одсто био најслабији у последњих пет година. Разлози су успоравање раста у светској привреди, посебно у Кини, затим очекивање да би Велика Битанија могла да напусти ЕУ као и трговински ратови које води Америка.
Извор: Ало
