Лидер странке СПО Вук Драшковић изјавио је пре неколико дана како је „трагично што је близу 80 одсто грађана Србије одлучно против чланства Србије у НАТО-у, да та већина не зна да ће све неспоразуме и могуће сукобе на Косову, у Босни, у Македонији, или било где на Балкану решавати НАТО, каже новинар, писац и војно-политички коментатор Мирослав Лазански, чију колумну за „Спутњик“ преносимо у целости
Каже Вук Драшковић „да се одлука о чланству Србије у НАТО-у не сме препуститу ни незнању, ни инату, ни мантри да власт мора да слуша вољу већине“, па наставља како „у неким питањима неукој већини држава не сме да повлађује“. Признајем, оваквим констатацијама господина Вука Драшковића више сам него изненађен. Иако господина Драшковића више ценим као писца него као политичара.
Дакле, ако је мантра да власт мора да слуша вољу народа, онда господин Драшковић негира основне принципе демократије, јер воља народа се исказује на изборима. Што би значило да се господин Драшковић, заправо, директно залаже за принцип непоштовања изборних резултата. Што и није чудно с обзиром какве резултате постиже на изборима…
Господин Драшковић назива више од 80 одсто грађана Србије „неукима и присталицама ината“, слободније речено, он сматра више од 80 одсто грађана Србије глупацима и незналицама. Да је то било који политичар на Западу изјавио за свој народ, његова би политичка каријера била моментално угашена. Али, Србија је ово, брале…
Ако је, по господину Драшковићу, више од 80 одсто грађана Србије неуко и склоно незнању, која је то та учена елита у Србији која зна шта је данас НАТО. Које су то данас предности, а које мане НАТО-а? Да мало анализирамо образовање и школску спрему главних лобиста НАТО-а у Србији, да видимо које су све књиге из те области објавили, у којим су то стручним часописима излазили њихови радови.
Укључујући и стручне радове о НАТО-у господина Вука Драшковића. Са своје стране, могу да кажем да сам први новинар из неке социјалистичке земље који је још 1982. године ушао у главни штаб НАТО-а у Монсу и направио интервју са врховним командантом НАТО-а, америчким генералом Бернардом Роџерсом. Године 1990. опет сам био у истој команди и направио интервју са врховним командантом НАТО-а, америчким генералом Џоном Галвином. Дакле, ја одлично знам шта је био НАТО до 1991. године, шта је био од 1991-1995, шта је био 1999. и шта је данас. И нема тог НАТО лобисте који може о томе да води било какву озбиљну полемику са мојом маленкошћу…
Односно, где су били са својим ставовима пре 30, а где пре 20 година данашњи лобисти НАТО-а у Србији?
Неки су пре 30 година продавали колаче, други су били ревносни чланови СКЈ и шефови кабинета истакнутих партијских другова. Вук Драшковић је пре 20 година јавно био против уласка СРЈ у процес „Партнерство за мир“, чак је и са позиције министра спољних послова СРЈ сугерисао земљама, бившим чланицама Варшавског уговора, да не улазе у процес „Партнерство за мир“, а камоли у НАТО. Постоје писмени трагови о томе.
Наравно, не спорим политичарима да могу да мењају своје мишљење. То је саставни део те професије. Али ме занима које су то нове околности наступиле у Србији и око Србије, да од некадашњег противљења да Србија уђе у „Партнерство за мир“, господин Драшковић се сада заузима за чланство Србије у НАТО-у? То што је Црна Гора у НАТО-у и што ће то вероватно ускоро бити и Македонија? Па смо, јелте, „опкољени“?
Извор: rs.sputniknews.com
