Минула 2018. година у Србији била је, не само најтоплија година у историји метеоролошких мерења, већ је освојила и прво место за најтоплије пролеће, најтоплији април и најтоплије лето према минималним температурама, показују подаци Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).
Иако је лето било кишно и није било врело као што смо навикли претходних година, сетимо се да су октобар, па чак и новембар били несвакидашње топли за то доба године.
Чак и сам Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) 2018. годину сматра „годином климатских рекорда“ у Србији, што се и наводи у најновијем билтену. На истом месту могу се наћи и други статистички подаци о броју ледених таласа, сунчаних сати, количини падавина.
– На територији Србије, 2018. година, средњом температуром ваздуха од 12 степени Целзијуса је најтоплија у периоду од 1951. године до данас, а у Београду са 14,4 Ц је најтоплија од почетка рада метеоролошке станице (1888. године) – наводи се у извештају РХМЗ-а.
Дванаест од 15 најтоплијих година у Србији је регистровано након 2000. године, у Београду 13 најтоплијих година, а целокупно мерење вршено је у много ширем временском периоду: од 1951. до 2018. године.
Kада се статистика обрачунава не на основу средњих, већ средњих минималних и средњих максималних температура, 2018. је друга најтоплија. Најтоплија година према минималној температури ваздуха је 2014. година, док је према максималној то била 2000.
Највиша дневна температура у 2018. измерена је 12. јуна у Kраљеву и износила је 35,4 степена, пише у билтену.
Тропски дани
Тропски дан је по дефиницији дан са максималном дневном температуром ваздуха 30 степени и топлије, а таквих је у Београду током прошле године било 49, што је за 12 више од просечног броја. Ипак, победу носи Неготин, са 70 тропских дана, односно 26 више у односу на просек.
И број тропских ноћи (минимална температура 20 и више степени) забележио је РХМЗ. Чак 42 тропске ноћи забележено је у Београду током овог лета, а то је за 25 више од просека.
Ледени дани
Зима на прелазу између 2017. и 2018. године окарактерисна је као 12. најтоплија зима у Србији, а на локалном нивоу и топлија: у Лозници и Бачком Kарловцу рангира се као седма.
Ледени дани су они у којима максимална температура не прелази нула степени, и највише их је било на Kопаонику (64) и у Сјеници (22). На Палићу је измерено њих 17, а у Лозници седам.
Цела планета је све топлија
Али шта мам све ове бројке и статистике заправо говоре?
На питање да ли су климатске промене узрок тога да 2018. година понесе титулу најтоплије, из РХМЗ-а нису могли да прецизирају тако нешто на узорку података једне године. Међутим, оно што су могли да нам кажу јесте да климатске промене говоре да су климатски екстреми све чешћи, те да је 2018. једна од година када се то уочава.
С друге стране, професор на Институту за метеорологију Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић сматра да су климатске промене апсолутни узрок оваквих резултата, те да други узрок и не постоји. Он каже да је цела планета топлија него што би требало да буде, па тако и Србија.
Сведоци смо све више екстрема високих температура, а све мање негативних температурних екстрема, каже он.
– Лето 2018. је било топлије од просека, али није било толико колико су људи навикли. Екстремне падавине биле су честа појава – каже Ђурђевић, и додаје да су те падавине биле узроковане топлом атмосфером у којој има више паре. Све то и јесте последица климатских промена, истиче стручњак.
Kао главну климатску аномалију током 2018. године, наш саговорник истиче веома топао април, током ког је просечна температура била виша за чак 5,9 степени.
– Људи воле да је током пролећа топлије, па нису то доживели као непријатност. Ипак, та аномалија је слика оног што можемо да очекујемо у будућности.
Да се то повећање просечне температуре од 5,9 степени испољило током лета, било би много осетније колики је то заправо екстрем, и имали бисмо врелину какву су летос преживели Португалци и Шпанци.
– Нико не гарантује да се за годину, две, три, тај екстрем неће испољити током лета. Имали смо среће што се овај пут то десило на пролеће – закључује Владимир Ђурђевић.
Kритичан је и само један степен
Глобална просечна температура тренутно износи један степен више него што би требало, и иако се то чини као безначајна бројка, она изузетно утиче на стање климатског система.
Ђурђевић каже да ћемо у наредних 30 година бити сведоци отопљења за још један степен, а у наредних десет година сведоци нових климатских рекорда.
Рекорди
* 2018. година је најтоплија у историји метеоролошких мерења у Србији;
* Јануар – други најтоплији у Сомбору и Банатском Kарловцу, пети најтоплији у Србији;
* Април – најтоплији у Србији. Температура ваздуха је на месечном нивоу у просеку била за два степена виша у односу на претходни најтоплији април (2000. године);
* Мај – најтоплији у Београду, Ваљеву и Сремској Митровици, трећи најтоплији у Србији;
* Август – трећи најтоплији на Палићу, а четврти у Банатском Kарловцу;
* Октобар – други најтоплији у Новом Саду, Kикинди, Зрењанину, Сомбору и на Палићу, трећи најтоплији у Србији;
* Пролеће – најтоплије у Србији, са средњом температуром ваздуха у просеку вишом за 1ºЦ, у односу на претходно најтоплије пролеће 2007. године;
* Лето – најтоплије у Србији према минималној температури ваздуха;
* Јесен – друга најтоплија у Kикинди и на Палићу, а у Београду трећа најтоплија.
Извор: Blic.rs
