Председник Русије Владимир Путин долази у четвртак у Србију у време када је Русија заинтересована за пуну реализацију Турског тока који би довео гас у југоисточну Европу, као и за дипломатски статус за сараднике руско-српског хуманитарног центра у Нишу
Према најавама из Београда, током Путинове посете биће потписано 20-ак стратешких споразума вредних неколико стотина милиона евра.
Путинова посета Србији је најављивања од лета прошле године и првобитно је била планирана за јесен.
После заседања заједничке мешовите међувладине комисије за економску сарадњу у Београду у новембру, министар спољних послова Србије и копредседник тог комитета Ивица Дачић рекао је да се „Србија спрема за посету председника Путина“ која „мора бити добро организована и садржајна“.
Раније се препостављало да је главни камен спотицања у односима две земље српско-хуманитарни центар у Нишу, где Русија тражи дипломатски статус за своје сараднике, а чему се противи Запад.
Док у руским медијима нема никаквих детаља о предстојећој Путиновој посети Београду, српски најављују да је реч о споразумима који се односе на улагања у инфраструктуру, енергетски сектор, пољопривреду, одбрамбени систем и туризам.
За Русију је свакако у овом тренутку приоритет енергетски сектор, односно прикључивање Србије на гасовод Турски ток, и даља изградња до Мађарске и излазак у Европу.
У прилог томе говори и чињеница да је министар енергетике Русије Александар Новак у извештају Путину о пословима у области енергетике 10. јануара рекао да је у току „интензивна“ изградња Турског тока.
Српски министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да ће у врху програма Путинове посете бити питања енергетске безбедности. Такође, казао је и да је у финалној фази усаглашавања неколико споразума, већином из области гасне привреде.
– Ми очекујемо коначан искорак по питању проширења подземног складишта Банатски двор и очекујемо друге споразуме у области гасне привреде – рекао је Антић.
У Београду је најављен и договор око испорука тенкова Т-72 и противваздушних ракета, извозу српских прехрамбених производа у Русију у оквиру Евроазијске уније, али из руских извора нема потврда за то.
У јесен се спекулисало да је српски председник Александар Вучић награђен Орденом Александра Невског, да би Путин указ о томе потписао 7. јануара, на православни Божић, што се може сматрати великим поклоном српском председнику.
Тај орден је од 2010. године добило 237 појединаца, углавном држављана Русије, али и пет страних државника.
Пре Вучића добили су га председници Белорусије Александар Лукашенко, Казахстана Нурсултан Назарбајев, Таџикистана Емомали Рахмон и Туркменистана Гурбангули Бердимухамедов, лидери који су сматрају најближим савезницима Русије у оквиру интеграционих процеса на постсовјетском простору.
Према оценама из Москве, очигледно је да председник Русије рачуна на значајне кораке Београда, који би ишли у корист Русије и довели до још јачег економског, војног и политичког збилижавања Београда и Москве.
Путин је последњи пут посетио Србију 2014, а последњи сусрет с Вучићем имао је 2. октобра прошле године у Москви.
Извор: Еспресо/Информер
