Он се једе за Бадње вече и ломи се, свима на једнаке делове, и не ваља да се оставља за други дан. Пре печења домаћица овај колач засеца на онолико делова колико има укућана и при том изговара: “срећа, здравље и напредак
Иако давнашњи обичај, у неким крајевима се одржао до данас: мешење посебних хлебова намењеним сваком укућану понаособ, а који се једу за Бадње вече. Месе се на Бадњи дан, рано ујутру
Свим неудатим девојкама у кући месиле су се “кике” од теста – нали на дугу, девојачку косу коју су некада младе, неудате девојке плеле у кике.
Удатим женама, уместо кике меси се такозвано “слово са ружом” – округли хлепчић у који је утиснуто славско слово, и направи се мала ружа од теста као украс.
Мушкарцима, тј “главама куће”, меси се хлеб налик шаци – да остану чврсти, јаки и прави стуб породице. По тесту се исцртају прсти, а уобличи се налик руци, и онда се пече.
Младим дечацима месио се обичан, округли хлепчић, налик лепињи, за здравље, и на њега се утиснуло слово
За све укућане се меси и један мали, окрукли колач од кога сви такође треба да узму део, који се зове “здравље” или у неким крајевима “здрављак” или “бадњак”.
Божићни колач је кружног облика и прави се од два до три килограма брашна. Горња површина украшавана је рељефним украсима од теста, а по средини колача обавезно су биле две рељефне траке теста постављене у виду крста. На месту где се траке укрштају поставља се круг увијеног теста под називом „ружа“ у коју се забада струк босиљка или три влати пшенице везане црвеном вуном или памучним црвеним концем.
Он се једе за Бадње вече и ломи се, свима на једнаке делове, и не ваља да се оставља за други дан. Пре печења домаћица овај колач засеца на онолико делова колико има укућана и притом изговара: “срећа, здравље и напредак”.
Извор: Telegraf.rs