Порука америчке администрације да Београд и Приштина морају постићи споразум у 2019. години говори о журби САД да се под њеном арбитражом реши косовски чвор, али ће он несумњиво бити решаван на највишем глобалном нивоу са епилогом у Савету безбедности УН. Због тога посета Путина Београду долази у прави час.
Здрава логика налаже да споразума двеју страна о било чему нема без претходног дијалога. Како је то америчка администрација замислила да фамозни свеобухватни споразум Београда и Приштине буде постигнут у наступајућој години није јасно, када о дијаметрално супротним гледиштима на решење косовског чвора већ дуго времена нема чак ни разговора.
Међутим, порука и писама не фали. После писма које је амерички председник Доналд Трамп пре 10 дана упутио Александру Вучићу и Хашиму Тачију, практично их позивајући у Белу кућу на слављенички ручак поводом постизања споразума, који би он очигледно да убрза, добили смо наставак приче.
Пошто се пре два дана, окуражен писмом, Тачи огласио оценом да „нема дилеме да ће споразум бити финализован у Белој кући у присуству најмоћнијег светског државника Доналда Трампа“, стигла је и порука америчког амбасадора у Приштини.
Филип Коснет сматра да 2019. година мора да буде година свеобухватног споразума и да САД не виде алтернативу дијалогу. И то је поручио у истом дану када је Влада самопроглашене државе Косово коначно „одреаговала“ на позиве Брисела и Вашингтона да укине таксу од 100 одсто на српску робу, без чега, како јој је поручено из Београда, нема наставка дијалога. У Приштини су наиме одлучили да прошире списак робе за коју та такса важи и на ону произведену у погонима страних компанија у Србији.
Или „најмоћнији светски државник“ ипак није толико моћан да би уразумио „кључног партнера Вашингтона за очување мира и стабилности у Европи“, како је Трамп у писму окарактерисао Косово, или је у питању заједничким снагама договорена тактика заузимања што боље „преговарачке“ позиције Приштине, како би се до споразума дошло што пре. Јер Америци се очигледно жури.
Коментаришући најновију изјаву амбасадора САД, некадашњи дипломата Зоран Миливојевић каже да она значи да писмо Трампа треба схватити веома озбиљно.
„Изјава амбасадора је потврда да америчка администрација улази у операционализацију онога што је у суштини Трамп најавио својим писмом као намеру, али и циљ америчке политике у наредном периоду“, оценио је саговорник Спутњика.
То је, како каже, пре свега интерес Америке да се директно укључи у решавање косовског чвора, намера да се то реализује у краћем периоду и то под њеном пуном арбитражом.
„Циљеви Америке су да она убере плодове решења косовског питања, јер оно превазилази регионалне оквире. Сада улази и у контекст надметања и са Русијом и Кином на овим просторима и сасвим је сигурно да САД желе да себи припишу успех“, каже Миливојевић.
На питање колико је реално да 2019. буде година споразума, пошто је и председник Србије Александар Вучић више пута поновио да смо још далеко и од наставка дијалога, а камоли од решења, Миливојевић указује да споразума не може бити без дијалога. Он указује да је видно како на Западу сада углавном говоре само о обавезујућем споразуму, прескачући дијалог.
Србија, како сматра, са тим не би смела да се сложи, нити да уђе у било какав други дијалог, ако он не би подразумевао да на столу буде све оно што је договорено у Бриселу.
„Све што је Приштина предузимала у последње време, од такси па надаље указује да она приступа новој методологији, методологији притиска и стварању нове позиције за разговоре. То је за Србију неприхватљиво. Јасна је интенција да се Србија додатно ослаби и да уђе у неку врсту дијалога, који би по њу у старту био далеко мање повољан. Кад то имамо у виду, нема никаквих услова за дијалог“, сматра саговорник Спутњика.
Друга је ствар, додаје он, што се Америци жури, што је управо потврда да тај западни косовски пројекат није успео, а да Америка има интерес да што пре овај простор стави у функцију својих стратешких интереса.
„Али, нема више Америка тај ауторитет и мислим да уколико став Србије буде чврст и ако предстојећа посета руског председника Владимира Путина Србији дâ онај резултат који се очекује, онда не треба очекивати уопште да до дијалога дође на основама на којима би сада желела приштинска, а пре свега америчка страна“, оцена је Миливојевића.
На питање како ће Русија и Кина реаговати на најновију америчку дипломатску офанзиву, он каже да је седница Савета безбедности УН о Косову показала да сталне чланице Русија и Кина, али и Индија, Бразил, Аргентина… као и пет чланица ЕУ које нису признале Косово, чврсто стоје на својим позицијама. То, уверен је он, указује да свеобухватни споразум не може бити преломљен преко колена.
„Посета председника Путина долази у правом тренутку и мислим да ће бити изузетно важна за формирање става и српске стране, али и става везаног за расплет косовског чвора, имајући у виду да ће се то питање у наредном периоду решавати на највишем глобалном нивоу, између великих сила — Америке, Русије, Кине. Имаћемо наставак онога што смо видели у СБ УН, где на крају та ствар мора да се разреши“, изричит је Миливојевић.
Објашњавајући зашто амерички председник вуче овакве потезе баш сада, он подсећа да Трамп идуће године улази у трећу годину мандата, када су му потребни сви успеси на спољнополитичком плану који би подупрли нову кандидатуру.
Отуд и повлачење америчке војске из Сирије и Авганистана, инсистирање на зиду на граници са Мексиком, све оно што је обећао бирачима. Очигледно је да би му у том мозаику и решење косовског чвора попунило једну значајну празнину, указује Миливојевић за Спутњик.
Извор: rs.sputniknews.com
