Када је амерички председник Доналд Трамп најавио повлачење трупа из Сирије, појавила се информација и да Пентагон планира да повуче половину од 14.000 америчких војника који служе у Авганистану.
Чини се да су одлуке о повлачењу трупа у супротности са ставовима саветника и без било каквог упозорења савезницима који су се борили заједно са америчким војницима против Исламске државе.
То представља оштар заокрет политике администрације америчког председника Доналда Трампа, чији је циљ да примора талибане на мировне преговоре после више од 17 година сукоба. Неименовани амерички званичник је рекао да би војници могли до лета да напусте Авганистан, али да коначна одлука још није донета.
Трамп се већ дуже време залаже за повлачење снага из Авганистана, али су га почетком године министар одбране Џејмс Матис, који је јуче поднео оставку, и други војни званичници убедили да америчке снаге остану у тој земљи како би вршили притисак на талибане и борбе против Исламске државе.
Откад је изабран, Трамп је изразио своју фрустрацију због даљег присуства војника у Авганистану. Наглашавајући своју стратегију за земљу у августу 2017. године, рекао је да разуме фрустрацију америчког народа.
„Делим фрустрације америчког народа. Као и њихову фрустрацију због спољне политике која је потрошила превише времена, енергије и новца – и, што је најважније, живота – покушавајући да поново изгради друге земље према сопственом виђењу света уместо да се бавимо нашим безбедносним интересима изнад свих других разлога“, рекао је.
Званичници наводе да је најновије инсистирање Беле куће на повлачењу војника био још један од кључних разлога да Матис поднесе оставку. Одлазећи шеф кабинета Беле куће Џон Кели, пензионисани генерал маринаца, такође се успротивио одлукама Трампа по питању Сирије и Авганистана.
Други неименовани званичник администрације рекао је да и остали сарадници покушавају да утичу на Трампа да промени мишљење. Такође, из кабинета председника се очекује да ће ускоро објавити своју одлуку.
Повлачење трупа из Авганистана било би и компликовано због чињенице да су војници САД део мисије подршке НАТО. Аналитичари упозоравају да би повлачење могло имати „разарајуц́и“ утицај и да би то дало талибанским милитантима пропагандну победу.
Један талибански званичник је рекао: „Искрено речено, ми нисмо очекивали тај непосредни одговор САД … ми смо више него срећни.“
Америчке снаге су ушле у Авганистан у новембру 2001. године, после инвазије покренуте због терористичких напада на САД 11. септембра. Тада су талибани, који су контролисали Авганистан, одбили да предају лидера Ал Каиде Осаму бин Ладена, који је преузео одговорност за нападе, због чега је тадашњи амерички председник Џорџ Буш покренуо је војну операцију у циљу скидања талибана са власти. Од тада су САД у Авганистану изгубиле више од 2.400 војника, а за свој најдужи рат потрошиле више од 900 милијарди долара.
Када су талибани, који су контролисали Авганистан, одбили да предају лидера Осаму бин Ладена, који је преузео одговорност за нападе, тадашњи амерички предсједник Џорџ Буш покренуо је војну операцију како би скинуо талибане са власти.
Талибани – тврди исламистички покрет који често спроводи самоубилачке нападе и нападе на владине и војне циљеве – активан је у великом делу Авганистана. Они су владали Авганистаном од 1996. до 2001. године, постављајући бруталну верзију шеријатског закона, укључујући јавне погубљења и ампутације, и забранили су женама појављивање у јавном животу.
Извор: Курир/CNN/BBC
