Воз преполовио аутобус „Ниш експреса“ на пружном прелазу код Доњег Међурова. Погинули Богомир Лазић (75), Данијела Станковић (48), Алекса Димитријевић (15), Наташа Јанковић (43) и Маријана Kоцић (17)
Седео сам позади. Ништа нисам видео, само сам чуо ударац када се аутобус поцепао на пола. Изашао сам напоље и видео људе како плачу. И крв. Свуда! Нисам осећао хладноћу, једино сам хтео да чујем своје родитеље, да им јавим да сам добро. Онда сам позвао и Хитну помоћ.
Овако започиње своју исповест преживели путник из „аутобуса смрти“ Димитрије Јовановић (16), који је у петак ујутру из родног Чокота кренуо у школу.
Стравичан удес догодио се око 7.30 у селу Доње Међурово код Ниша, када је на пружном прелазу воз, који је из Ниша кренуо ка Прокупљу, располовио возило „Ниш експреса“ одводећи у смрт петоро путника – Богомира Лазића (75), Данијелу Станковић (48), Алексу Димитријевића (15), Наташу Јанковић (43) и Маријану Kоцић (17). Повређено је 27 особа.
То је стравични биланс трагедије која је потресла нишки крај и целу Србију. Засада се не може поуздано утврдити шта је тачан узрок стравичног судара, али из свих досадашњих исказа провејава да прст кривице иде ка возачу аутобуса М. З., који је оперисан и животно је угрожен.
– Видели смо да воз иде ка нама, а возач није заустављао аутобус. Људи су викали „Пази воз“, „Kочи“, „Успори“. Била је страшна вика, вриштали су око мене, а онда наједном тајац. Видео сам неке другаре како леже крвави, без свести. Нисам знао ни да ли су живи.
Ово је за Новости испричао један од путника који је само пуком срећом избегао трагедију и прошао са лакшим повредама. Убрзо је, каже он, пристигла Хитна помоћ, а на лицу места се, додаје, од лакше повређених путника могло чути да је возач у тренутку несреће разговарао мобилним телефоном.
Од мештана који су се за тили час сјатили да помажу повређенима сазнали смо да су се и раније на овом пружном прелазу дешавале несреће и да су молили да се постави рампа.
Међутим, у „Железницама“ нам је речено да је путни прелаз потпуно прописно обележен, знаковима вертикалне сигнализације, који подразумевају знак „стоп“ и „Андрејин крст“.
– Не мора сваки путни прелаз да се обезбеди рампом, па то није било неопходно ни у овом случају. Прегледност места била је изузетна, видик јасан, а машиновођа је видео аутобус и више пута га на време упозорио сиреном да наилази воз, што је потврда да је све било у складу са прописима железничког саобраћаја – навео је Ненад Станисављевић, портпарол „Железница“.
Он подсећа да у саобраћају увек железничко возило има предност.
– Осим тога, од момента када машиновођа закочи, воз ће се зауставити тек 700 метара до километар касније – прецизира Станисављевић.
Вест да је у крцати аутобус ударио воз брзо се прочула Чокотом, Доњим Међуровом и Новим Селом, одакле је била већина путника. Родитељи, пријатељи и школски другови пуни наде похрлили су у Ургентни центар где су били превезени сви повређени.
Само да су добро, мора да су добро – тешили су се међусобно ученици из Техничке школе „Никола Тесла“ док су трчали ка Ургентном центру.
Пакао са пружног прелаза преселио се у операционе сале новог Kлиничког центра. Сестре су у нарамцима носиле кесе са крвном плазмом од Трансфузије до операционих сала.
Повреде су такве да су минути у питању. Био сам у рату, али ово је ужас – говорио нам је у петак искусни трауматолор Миодраг Лазић, начелник Ургентног центра.
– Подвиг ће бити да спасемо што више живота, све остало је наш редовни посао – додаје директор Kлиничког центра проф. др Зоран Радовановић.
Вести нису биле оптимистичне и убрзо се првобитни број од троје настрадалих – повећао. На операционом столу преминула је Наташа Јанковић (43), а убрзо затим и ученица Маријана Kоцић (17).
– Где ми је дете, хоћу своје дете – зајаукао је у ходнику њен отац када је сазнао да је девојчица издахнула.
Агонија се настављала, јер су прогнозе за још троје путника, од тога двоје тинејџера – суморне. Лекари се боре да их спасу, али не смеју бити оптимисти.
Извор: novosti.rs/informer.rs
