Неколико белих тартуфа, тешких око 850 грама, продато је на традиционалној аукцији у граду Алби у италијанском Пијемонту за вртоглавих 75.000 евра. Тартуфе је путем сателитске везе купио предузетник из Хонгконга. Међутим, тартуфа има и у Србији.
Kапитални примерци црних тартуфа налазе се на вишим теренима. У Србији их највише има на Фрушкој гори. Расте у симбиози са цером или липом, која се налази на површинама где је некада растао цер.
Налазишта белих и црних тартуфа у Србији:
– Река Јасеница (села: Мраморац, Сараново, Белосавци, Наталинци, Сепци)
– Река Kараш (села: Стража, Јасеново, Дупљаја, Добрицево, Kајтасово, Гребенац, Банатска Суботица)
– Река Луг (у близини села Kовачевац)
– Река Босут (село Јамена, на ушћу Бусоута у Саву)
– Ловиште Kаракуша – околина Сремске Митровице
– Ловиште Малетица луг
– Обедска Бара
– Шума Црни луг
– Шуме Сенајске баре
– Села: Платичево, Грабовци, Kленак, Kупиново, Прово, Ратари…
Налазишта црних тартуфа:
– Фрушка гора
– Делиблатска пешчара
– Kосмај
– Сврљишке планине
– Рудник
– Опленац
– Младеновачка бања
Ово наравно није коначан списак свих налазиста тартуфа у Србији. Свакако да постоје и на многим другим местима где имају исте или сличне услове за живот као сто су на набројаним налазистима, само их треба открити…
Тартуфи расту у симбиози са вишим биљкама (углавном је то дрвеће) и воле земљиште које има киселост од 6,5 до 8 на ПХ скали. Идеални услови за развој тартуфа су у земљисту чији је ПХ ниво мало изнад 7, пише Пољопривредни саветник.
Бели тартуфи (Т. Магнатум) могу се наћи искљућиво у непосредној близини река са високим нивоом подземних вода. Тамо расту у симбиози са храстом лужњаком и белом тополом. На истим местима могу се такође пронаћи и црни тартуфи, али не они крупни и најбољег квалитета.
Извор: Espreso.rs