О, велики светитељу Јоване Златоусте! Многе и разноврсне дарове примио си од Господа, и као добри и верни слуга ти си ове дане ти таланте дивно умножио; због тога си заиста учитељ васељене постао, те се сваки узраст и свако звање поучава од тебе.
Ти си дечацима — образац послушности, младићима — светило целомудрености, зрелим људима — наставник трудољубља, старима — учитељ незлобивости, монасима — правило уздржљивости, молећима се — богонадахнути вођа, жељнима мудрости — просветитељ ума, речитим говорницима — неисцрпни извор речи живе, доброчинитељима — звезда милосрђа, старешинама — узор мудрог управљања, ревнитељима правде — надахнитељ неустрашивости, гоњеним правде ради — наставник трпљења.
Свима си био све, да како год спасеш кога. Но поврх свега овога ти си стекао љубав, која је свеза савршенства, и њоме си као божанском силом сабрао уједно све дарове у својој личности; и ту исту љубав, која раздељене измирује, ти си проповедао свима вернима тумачећи речи светих Апостола.
А ми грешни, сваки имајући свој дар, немамо јединство духа у свези мира, бивамо сујетни, љутећи један другога, завидећи један другоме.
Зато дарови који су нам раздељени показују нам се не на мир и спасење, него на омразу и осуду.
Тога ради ми раздором витлани припадамо к теби, светитељу Божји, и скрушена срца те молимо: молитвама својим одагнај од срца наших сваку гордост и завист, које нас раздељују, да у многим удима буде једно тело црквено, да бисмо, по речи твоје молитве, заволели један другог и једномислијем исповедали Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву, сада и свагда и кроза све векове.
Амин.
Извор: Србија јавља
