У хит серији „Корени“ Слобода Мићаловић није без разлога маестрално одиграла лик Симке, која се свим силама бори да добије потомство како се не би угасила лоза Катића. Сличан проблем имала је и глумица, која се годинама борила да она и њен супруг Војин Ћетковић добију дете. У томе им је, како Курир сазнаје, помогла чудотворна лоза са Хиландара коју им је из манастира донео Иван Босиљчић.
Слободи и Војину дуго је требало да се остваре у најважнијој животној улози – улози родитеља. Глумачки пар годинама је радио на потомству, али безуспешно, све до момента када су чули да им може помоћи чудотворна лоза Светог Симеона Мироточивог са Хиландара.
То је пре неколико година у једној телевизијској емисији открио је њихов породични пријатељ.
„Наша позната глумица Слобода Мићаловић добила је близнакиње помоћу чудотворне лозе са Хиландара. Причала ми је то Слобода, која је, такође, пријатељ манастира. Њој је лозу донео колега Иван Босиљчић, преко својих пријатеља, јер Војин и она четири и по године нису могли да имају децу. Захваљујући лози, они су добили близнакиње Веру и Милу“, открио је он тада.
Иначе, Иван Босиљчић познат је као велики верник, баш као и његова супруга, поп певачица Јелена Томашевић, са којом има ћерку Нину.
Популарна глумица иначе никада није желела да коментарише своју борбу за потомство и начин на који је у њој победила, али је улогом Симке маестрално дочарала лик жене чија је животна мисија да постане мајка. У живописним селима Горњи Рачник и Багрдан, недалеко од Јагодине, Слобода је снимала серију „Корени“, по истоименом роману Добрице Ћосића. О својој улози, глумица је недавно причала за Курир.
„Захвално је за сваког глумца кад тумачи лик из литературе. Симка је јединствена жена у српској књижевности, комплексна и слојевита. Улога ми је дошла у правом тренутку, кад је у питању моја глумачка зрелост. Симка је сведок једне породичне несреће и гашења лозе Катића. Она успева, као што Ћосић каже, да пронађе начин да им се лоза не угаси. Велика је ствар што се РТС потрудио да подржи један скуп пројекат. Данас се губи осећај за лепо, естетику, осећај за морал, а они се боре да опстанемо као нација. Без културе и образовања нема нам мрдања“, рекла је Слобода.
Подсетимо, Војин и Слобода су одмах по ступању у брак имали велику жељу да добију потомке, а када је остала у другом стању, због компликоване трудноће, глумица је морала да мирује, што јој није тешко пало. Отказала је све пословне обавезе и трудничке дане је проводила одмарајући се. Својевремено је глумица причала за медије како је прижељкивала близанце, али и да се веома изненадила када је сазнала да јој се жеља остварила.
„Ја сам прва у својој фамилији која је добила близанце, док их са Војинове стране има стриц. Иако сам у дубини душе то жарко желела, била сам у шоку услед неизвесности коју са собом близаначка трудноћа носи. Тата је од почетка желео ћеркицу и жеља му се двоструко остварила“, рекла је тада Слобода.
Прославили деценију брака
Слобода и Војин заједно више од 15 година
Слобода и Војин упознали су се на снимању филма „Зона Замфирова“ још 2002. године. Пет година касније, у септембру 2007. године, верили су се на романтичном путовању по Сицилији, а 20. маја 2008. године су се венчали. У јануару 2010. године глумачки пар добио је близнакиње Веру и Милу.
10 година брака прославили су Слобода и Војин
4 године су покушавали да постану родитељи
8 година имају близнакиње Вера и Мила
Чудо са Хиландара Историјат лозе Светог Симеона
Даровала децу бројним брачним паровима
Лоза Светог Симеона је вековима позната по томе да дарује децу супружницима који имају проблема са потомством.
Бројни брачни парови у Србији сматрају да су им помогли коришћење хиландарске лозе и молитве. Ова лоза израсла је, према предању, пре 800 година на месту на коме се налазио гроб Стефана Немање – Светог Симеона, чије су мошти 1207. године пренете у манастир Студеница. Приписују јој се натприродне моћи. Манастирска архива препуна је сведочења и захвалница људи који су имали проблеме са неплодношћу и потом добили потомке. Лоза је изникла на јужној страни Саборне цркве Хиландара и заштићена је плетеном жицом, а подигнут је и дрвени вењак на којем се раширио зелени грм пун гроздова.
„То је једно од чуда. Није важно колико је та лоза заиста стара, али зачуђује да толико обилат род дају само два изданка, која су распукнута. Пузавица са чудотворним плодом излази из зида цркве. Сваки њен сатрули лист се скупља у спремишту, иза вратанаца, под саркофагом којим је заштићена. Свако зрно плода је реликвија“, рекао је својевремено један монах за медије.
У Хиландару се чувају бројна писма са фотографијама деце која су добијена. Манастир су због тога походили верници из многих земаља. Према историји, али и искуствима, верници тврде да су се најчешће рађала мушка деца јер се грожђе са ове лозе бере сваке године на празник Воздвижења Часног крста – Крстовдан, 27. септембра, када се и даје као благослов присутном народу у цркви. Остатак грожђа се суши и дели паровима ради потомства.
По предању, у једно следовање спадају три зрна грозда и једно парче орезане лозе, које се ставља у литар освештане воде, коју оба супружника пију пре сваког јела 40 дана, а потом супруг узима једно зрно, а супруга преостала два.
За то време једе се само посна храна и брачни другови свакодневно чине по 50 поклона, а од тога ујутру 25 с молитвом:
„Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј нас.“ Увече исто толико поклона, уз речи: „Преподобни оче Симеоне, моли Бога за нас.“
Након тога, брачни пар мора да се уздржава од брачне постеље.
Заблистала Слобода као Симка у „Коренима“
Жеља за дететом јача од свега
Серија „Корени“ снимљена је по антологијском роману Добрице Ћосића. Други роман великог књижевника први је лауреат Нинове награде и написао га је кад је имао само 33 године. Радња се одиграва у имагинарном селу Прерово, у последњим деценијама 19. века, за време краља Милана, а прати живот богате сеоске породице Катић и њихових слуга.
У мноштву мотива и тема, посебно се издвајају мотив породице и породичног сукоба између очева и синова, породично порекло и проблем идентитета, одржавање култа српске националне митологије, политички сукоби који доводе до обликовања српских интелектуалаца школованих у иностранству, патријархална деспотија као култ, улога и положај жена у породици, као и многи други…
Симка, коју игра Слобода, није класична патријархална жена са села, већ снажан женски лик који пати за љубављу и на неки начин је жртва, мора да роди наследника. Растрзана, она се одлучује на спасоносни корак – да затрудни са Толетом, једним од Ђорђевих слуга. У новој епизоди Слобода рађа наследника Адама, а у роману, кад дечак напуни пет година, она се разболи и умире.
Извор: Курир/Ј. Ступарушић, М. Дејановић
