Осим иницијативе да се одржи седница Савета безбедности УН о кризи која се заоштрава на Космету, Београд би требало да алармира све своје савезнике широм света и предочи им да Европска унија, као посредник у дијалогу са Приштином, није кадра да сама држи конце у рукама. Или то не жели.
Овако саговорници „Новости“ сагледавају шта је то што државни врх може да предузме у тренутку када власти у Приштини газе један споразум за другим, као и међународне важеће документе.
У том смислу, наша страна треба још темелјније да захтева поштовање Резолуције 1244 и да инсистира на повратку косовске теме на Ист Ривер.
О томе се воде преговори са нашим провереним савезницима Русијом и Кином, али је за овај дипломатски маневар неопходна и сагласност, пре свега, Америке која већ извесно време показује склоност ка „креативном решавању“ косовског чвора, што одудара од зацементиране позиције Вашингтона да је независност готова ствар још од 2008. и да су границе – неповредиве. Идеју да се дијалог из Брисела „пресели“ у Нјујорк ових дана, како се очекује, Москва и Пекинг би могли да изнесу Трамповој администрацији.
У свом захтеву за одржавањем седнице СБ, како сматра некадашњи амбасадор при УН Владислав Јовановић, Београд би требало да наведе да се на терену на Космету чини све супротно Резолуцији 1244, коју је усвојило управо ово тело УН.
Он каже и да се не може предвидети да ли би иницијатива Београда прошла кроз СБ УН, али да и у случају да се не стави на дневни ред, не треба да се стане:
– Ако желимо да се извучемо из уског оквира бриселских преговора у ком не можемо пуно да очекујемо, онда треба повести политичку акцију широм света код земалја које нису признале Косово, па и код оних које јесу, а мултинационалне су. Јер је пример Косова опасност и по њих. Далје, Кина, Русија, Индија и још неке землје би могле да се осврну на овај случај у сваком иступању не само у УН, већ и у регионалним организацијама.
Да би се косметска тема пробила на сто светске владе, потребан је консензус пет сталних чланица СБ, а како се западњаци иначе залажу за проређивање редовних седница овог тела посвећених КиМ, питање је да ли би они благонаклоно гледали на предлог Београда.
Само одржавање седнице СБ УН на којој би се разматрао пораст тензија на КиМ, према мишлјењу Живадина Јовановића, бившег министра сполјних послова, био би успех и специфичан сигнал многима у свету. Он каже да је тешко предвидети исход таквог састанка због познатих ставова западних земалја које не би битније ревидирале своје позиције.
– Ту иницијативу треба спровести у склопу шире дипломатске активности у оквиру које Европи треба дати времена да еволуира своју политику према Србији, јер она не може остати иста као деведесетих година. Праведно решење за КиМ не би било услуга Србији већ Европи, јер политика једностраности и дестабилизације Балкана штети безбедносној структури Европе – наводи Јовановић.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да Београд, уместо ка Ист Риверу, треба да се усмери на – контрамере:
– Ако то не урадимо, охрабрујемо Албанце да иду све далје и далје. Србија сукцесивно треба да почне да укида све што је Приштини дала од 2011, са преговорима Борка Стефановића о интегрисаној граници, и од 2013. од Бриселског споразума. Значи, све што смо дали као уступке треба постепено да укидамо. Јасно је да нас неко лаже и вара, јер не стоји објашњење да ЕУ не може да дисциплинује Приштину. Не верујем да је Европа толико слаба, овде се пре ради о прлјавој игри да се наводно подржава Београд, а заправо се толерише Албанцима да раде шта хоће.
ЕУ нема никакав утицај на Приштину, САД се пита
Чињеница је да ЕУ нема утицај на Приштину као што то има САД, а и оно утицаја што има неће да искористи. Очигледно није ни припретила, па Албанци немају разлога да погазе своје одлуке. ЕУ је пословично пристрасна у корист Приштине, и кад Србија направи неки прекршај, много су оштрији. Можда на овај начин хоће да казне Србију, јер не попушта Приштини и да је натерају на неке додатне уступке – каже, за „Новости“, стручњак из Института за међународну политику Владимир Трапара.
Чепурин: Ако Срби хоће да се разграничавају са Албанцима …
Ако је Београд задоволјан разграничењем са косовским Албанцима, не видим разлога за примедбе од стране Москве. Одлука о КиМ требало би да буде донета без уцењивања Београда, на основама и уз поштовање Резолуције 1244, која фиксира територијалну лојалност Косова Србији. Ако таква одлука буде донета, она треба да буде учвршћена усвајањем нове резолуције Савета безбедности УН – изјавио је амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.
Извор: Новости.рс
