Породице жртава алијиног ратног команданта о срамној одлуци суда у Сарајеву
ЈЕДНА од граната, која је испаљена на строги центар Братунца, у фебруару 1993. године, намењена цивилима, усмртила је, у кревету, у стану, у стамбеној згради, прекопута хотела „Фонтана“ и овдашње Робне куће, Владимира Гајића, дечака који је имао три године и седам месеци!
Та трагедија, и после многих других које су снашле људе овог краја, остала је посебно упечатљива. Свако подсећање на тај злочин и страдање малог Владе, отвара старе ране, буди сећање на зло и злочинце, који, ни по људским ни по Божјим законима, не могу да буду невини, али, после најновије одлуке Суда БиХ, о ослобађању Насера Орића, јесу.
Мајка Владимира Гајића живи сама. За њу је, и данас, сећање на ту трагедију свеже, као да је била јуче. Пратила је вести и сазнала да су Орић и његов саборац ослобођени. Питамо је, како се осећа после овакве, срамне одлуке суда.
– Видите и сами како, плачем већ сатима и не престају ми сузе, а о муци, болу, жалости и неправди да и не говорим – каже нам Љубинка Гајић, чијег су мужа Станка, који је имао само 27 година, такође убили Орићеви јуришници. – Остала сам без свог мезимчета и вољеног супруга. Сама. Баш сама. Никад ме нико није питао ни како је моје чедо настрадало, не би ли неко био процесуиран. Нико не хаје ни што сам пре 16 година остала и без посла, па је туга стигла други јад и чемер.
Усамљена, тужна и социјално угрожена, ова жена је на сву досадашњу љуту рану, кроз одлуку Суда БиХ, примила со!
Цвјетко Ристић је имао 13 година када су у Кушићима, код Скелана, у сребреничком крају, Орићеве хорде, готово за трен ока, уморили, на најбруталнији начин, његовог оца Новака (42), мајку Иванку (42), деветнаестогодишњу сестру Митру и четрнаестогодишњег брата Мићу!
Причао је Цвјетко много пута како је претекао, како је доживљавао и преживљавао ову породичну тешку трагедију од које би и камен заплакао.
– Мислим да је на овакву пресуду најбоље одговорити ћутањем – каже Цвјетко, за „Новости“. – И слепом је јасно куд све ово води. Окренуо сам се потпуно раду и личном животу, да тако чувам спомен на моје најрођеније, који су, ни криви ни дужни, пострадали. Читав крај их је волео, поштовао и ценио.
Цвјетко Ристић и Љубинка Гајић
Војин Павловић, који води организацију Источна алтернатива у Братунцу, каже да је из његове, ближе и шире породице, само у селу Кравица, убијено око 40 цивила од Орићевих хорди. То су, како каже, „злочини који сведоче да човек зна да буде неупоредиво гори од звери“. О Насеру се, истиче, све зна, „као и о његовим саборцима, али то само судови неће да знају“.
– За мене је већи злочин ослобађање Орића, него његов злочин, а онда је јасно колико је сати и у којој и каквој држави живимо – каже Павловић.
НАОРУЖАН КАО АРМИЈА
ОВАЈ и други случај из тих дана, када су гинули Братунчани од граната, сведочи да су снаге на чијем је челу био Орић и те како имале оруђа и оружја „као шаше“. По званичном признању Алијиног команданта, генерала Расима Делића, „Орић је пред пад Сребренице имао наоружања и опреме колико и читава Армија БиХ 1992. године“!
Извор: Новости.рс
