“Покушаји Сједињених Америчких Држава да изолују Русију нису успели”, каже Стивен Коен, професор емеритус на универзитетима у Принстону и Њујорку.
Разлог лежи у тиме што је то готово немогуће када се узме величина и ресурси земље, али и успешне дипломатске активности руске Владе. Коен верује да је Русија, у дипломатском смислу, тренутно једна од најуспешнијих земаља света.
Говорећи поводом пете годишњице кризе у Украјини и увођења западних санкција против Русије, он је истакао је главне аспекте “новог Хладног рата” између Сједињених Држава и Русије.
Прво, Коен примећује како током претходног Хладног рата није било покушаја изоловања Москве изван граница совјетског царства. Уместо тога, притисци су били јачи у границама супарничког друштвеног блока и битно је било искључити Совјете из сарадње са земљама Трећег света.
Осим тога, професор покушаје да се изолује земља попут Русије назива “неразумним”, собзиром на њену величину, географску локацију, ресурсе и историјски статус велике силе. Ову неразумност доказује кратковидност Вашингтона у спољној политици, која се види, али најмање у Конгресу или у медијима.
Процењујући тренутну ситуацију, професор закључује да није било могуће изоловати Русију. Од 2014. је Москва један од најактивнијих играча у глобалној дипломатској арени. Успела је да закључи низ војних, политичких и провредних споразума с Кином, Ираном, Турском, Сиријом, Саудијском Арабијом, Индијом, чак и неким европским земљама, упркос санкцијама Европске уније. Осим тога, Русија је архитект и главни координатор три мировна процеса, оног у Сирији, на Косову и Афганистану. Он верује да се ни један западни челник не може поредити с дипломатским достигнућима Владимира Путина и Сергеја Лаврова у XXИ веку.
Истовремено се на Западу ствара толико буке због Путиновог “подмуклог национализма”, али та је дефиниција лажна. Коен примјећује да исти Емануел Макрон, који је оптужио Доналда Трампа за национализам, жели да буде “нови Шарл де Гол”.
Тачно је да је Де Гол у својој политици био усредоточен на национализам, почевши од отпора нацистичкој окупацији и оснивања Пете Републике до повлачења Француске из НАТО пакта. Професор Коен подсећа да је национализам одавно важна политичка снага у многим земљама, како у “реакционарним” тако и “либералним”.
Путинов успех у обнови улоге Русије на светској сцени се обично повезује с његовом “агресивном” политиком, али Коен сматра да су разлог успеха руског председника “три основа филозофије руске спољне политике”.
Прва основа је одбрана руског суверенитета. Други је појам да је “Русија прва и најважнија”, али у смислу приоритета добробити руских грађана. Треће је сарадња с било којом државом која изражава узајамну жељу за сарадњом с Русијом.
У закључку Коен тврди да би, узевши у обзир неуспели покушај изоловања Русије, те дипломатске успехе Москве и тужне последице милитаризоване стратегије америчке спољне политике, Вашингтон требао зда узме Русију као пример, уместо да од ње захтева да се придржава америчког схватања светске политике.
“У супротном случају ће Сједињене Државе наставити да изолују саме себе”, закључује Коен у својој изјави за амерички часопис Нејшн.
Извор: Логично.цом
